KLASICI, DRAME, MISLI

Roman Majstor i Margarita predstavlja jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti 20. veka. U mističnom i satiričnom preplitanju fantazije i stvarnosti, Mihail Bulgakov vodi čitaoca kroz moskovske ulice, pozorišne daske i bezvremenske dimenzije u kojima se sudaraju dobro, zlo, umetnost i ljubav.
Pojava misterioznog stranca otvara niz događaja koji razotkrivaju ljudske slabosti, moć vlasti i snagu stvaralačke slobode.
U središtu romana stoji tragična ljubavna priča Majstora i Margarite, čija odanost nadilazi granice života i smrti. Bulgakovljev spoj humora, filozofije i fantastike čini ovo delo neiscrpnim izvorom tumačenja i jedinstvenim literarnim iskustvom.
Ovo izdanje sadrži kritički pogovor i sveobuhvatnu analizu prevodioca, koji čitaocu pružaju dublji uvid u delo i njegov književni kontekst.

MIHAIL BULGAKOV 1891-1940

Rođen je i odrastao u Kijevu, u ruskoj porodici svešteničkog porekla. Rano ga je privuklo pozorište, pisao je male komade, komedije u kojima su glumila njegova braća i sestre. Omiljeni pisci bili su mu Gogolj, Puškin, Dostojevski i Dikens. Studirao je medicinu u KIjevu, i oženio se 1913. godine. U Prvom svetskom ratu bio je lekar na frontu i dvaput je teško ranjen. Diplomirao je 1916, pa je, kao mladi lekar, radio u Smolenskoj guberniji, što je i tema Morfijuma, čije je delove objavljivao 1926. i 1927. godine (pre toga objavio je kratki roman Pseće srce), ali nije doživeo da bude objavljen kao knjiga. Iskustvo sa morfijumom lično je njegovo, i kad je prošao kroz sve to, otvorio je 1918. lekarsku praksu u Kijevu, ali je već 1919. mobilisan u Belu gardu i poslat na Kavkaz. Prvu svoju priču napisao je te godine, jedne noći u vozu. Krajem 1921. preselio se u Moskvu, gde je ostao do kraja života.

Dela Mihaila Bulgakova uglavnom su objavljena tek šezdesetih godina XX veka, kao što je bio slučaj sa knjigama Danila Harmsa, Andreja Platonova i mnogih velikih ruskih pisaca koje je sovjetski režim bukvalno utamanio. Bulgakov se posthumno proslavio pre svega romanom „Majstor i Margarita“, ali i svojim ranim delima kao što su „Pseće srce“ i „Zapisi mladog lekara“. Pisao je izuzetne pozorišne komade, ali ih nikada nije video na sceni, kao što ni svoje priče i romane nije video objavljene, pa je tako ubijen još za života.

Morfijum može da se čita kao roman ili kao dnevnik lekara. Među velikim piscima bilo je dosta lekara (Selin, Laza Lazarević, Čehov, Rable, Šiler, Kits, Šnicler, Remark. . .). Jedan od njih bio je i mađarski pisac Geza Čat, u čiji je „Dnevnik“ utkana ista tema kao u „Morfijumu“. Zavisnost od narkotika ili alkohola jedna je od aktuelnih tema našeg vremena, prisutna u romanima „Moskva-Petuški“ „Smrt je izjahala iz Persije“, ili „Manijak i Žena Kentaur“, koji su, kao i „Morfijum“, velika književna dela, a istovremeno ispovesti ljudi koji su prošli kroz golgote o kojima pišu.

„Morfinista ima jednu sreću koju niko ne može da mu oduzme – sposobnost da provodi život potpuno usamljen. A usamljenost – to su važne, značajne misli, to je razmatranje, mir, mudrost. . . “

„Ana: Ako ti ne odeš odavde u grad, ja ću se zadaviti. Čuješ li. Pogledaj svoje ruke, pogledaj. Ja: Malo drhte. To mi ne smeta da radim. Ana: Pogledaj, one su prozračne. Kost i koža. . . Pogledaj lice. . . Slušaj, Serjoža. Idi, preklinjem te, idi. Ja: A ti? Ana: Idi. Odlazi. Ti propadaš. . . “

Morfijum

Mihail Bulgakov – Bela Garda

Ovo izdanje romana „Bela garda“ Mihaila Bulgakova urađeno je po kritičkom izdanju tog romana objavljenog 2015. godine u Rusiji. Prevod do sada neobjavljenih materijala za roman „Bela garda“, a takođe i redakturu osnovnog teksta romana u prevodu Milana Čolića (u tom smislu i grafičko sređivanje teksta koje je izostalo u ranijim srpskim izdanjima), uradio je dr Nikola Miljković, docent na katedri za ruski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu.

Da li nam đavo donosi zlo ili je zlo u nama?

Višestruko isprepletane niti različitih žanrova – satire, farse, fantastike i mistike, filozofske parabole, pa i melodrame, uz neodoljive primese sarkazma i prefinjene ironije – tvore magični svet ovog remek-dela, negde na granici zbilje i mašte, sna i jave.

Dolazak tajanstvenog Volanda i njegove svite – neobičnog gospodina u kariranim pantalonama i neponovljivog mačka Behemota – u Staljinovu Moskvu iniciraće čitav niz događaja sa tragikomičnim zapletom i surovim posledicama: svako će biti prinuđen da se suoči sa istinom o sebi.

Moskovska zbivanja prožimaju se sa biblijskom pričom o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, večnim pitanjem sukoba dobra i zla. Ali premda ljudi jesu po prirodi nesavršeni, oni u sebi nose klice i vrline i iskvarenosti, i sami odlučuju šta ce realizovati. A u poređenju sa nekim ljudima, možda ni sam đavo nije baš tako crn... Nasuprot mračnoj strani čovečanstva, u toj grotesknoj priči o ljudskoj sudbini, još snažnije blista ljubav majstora i Margarite, čista i neiskvarena, jača od svih iskušenja – pa i same smrti.

Stilski i sadržajno besprekorno oblikovano, ovo je jedno od strukturalno najkompleksnijih dela u svetskoj književnosti – tako maestralno izvedeno da pleni neodoljivom lakoćom čitanja i uvek iznova oduševljava sve književne sladokusce.

Ovaj roman Mihail Bugakov je pisao od 1928. godine pa sve do svoje smrti (1940). Roman govori o Majstoru koji je napisao roman o Pontiju Pilatu i suđenju Hristu. Roman koji je osuđen od strane kritike i pre njegovog objavljivanja. Priča paralelno prati dešavanja u Judeji tridesetih godina nove ere i dešavanja u Moskvi tridesetih godina XX veka. Ove dve paralelne priče povezuje zajednička svakodnevica. Svakodnevica Pilatove Judeje i Moskve tridesetih godina ispunjena je strahom, mržnjom i apsolutnom poslušnošću. Svi se bore za sopstvenu egzistenciju i opstanak.
Majstor i Margarita je raskošni, simbolični i autobiografski roman koji je Bulgakovu doneo posthumnu slavu.

Mihail Bulgakov (1891-1940), po obrazovanju lekar, za života je bio poznat samo u užim umetničkim krugovima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza po svojim dramskim okušavanjima. Posmrtnu slavu velikog pisca doneo mu je raskošni, složeni i simbolično autobiografski roman "Majstor i Margarita". Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima između čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.

Mihail Bulgakov (1891-1940), po obrazovanju lekar, za života je bio poznat samo u užim umetničkim krugovima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza po svojim dramskim okušavanjima.

Posmrtnu slavu velikog pisca doneo mu je raskošni, složeni i simbolično autobiografski roman "Majstor i Margarita".

Roman se temelji na postupku "romana u romanu", paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima između čoveka i čoveka.

Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti.