KLASICI, DRAME, MISLI

Kada ovako spolja posmatram svoj život, on ne izgleda bogzna kako srećan. Ali, i pored svih zabluda, još manje smem da ga smatram nesrećnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati šta je sreća a šta nesreća, jer mi se čini da bih najnesrećnije dane svog života teže dao negoli sve vedre...

Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina.

U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život - savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja.

Hese je građanin sveta i vizionar budućnosti. On je neophodan svakom pojedincu koji oseća potrebu za radikalnim menjanjem svojih nazora, svoje ličnosti, svoga načina života.

Hese piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. On lako i brzo osvaja čitaoce svojom neposrednošću, istinitošću, magičnim prizvukom svojih rečenica i mudrim porukama svog ogromnog životnog iskustva.

Roman Roshalde ulazi u red Heseovih dela posvećenih umetnicima! Roshalde je imanje na kojem umetnik doživljava katarzu u traganju za sobom.

Raspet između dubokih veza prema najlađem sinu, pokidanih odnosa sa suprugom i izdajniček strasti da žrtvovanjem porodičnog života i njegovih egzistencijalnih i emocionalnih darova dospe do slobode u usamljenosti koja će u omogućiti otkrivanje i razumevanje jednog dublejg životnog smisla kroz umetnost.

Roman je dramatsko lirska ispovest o putevima ka utopiji kroz žrtvu, o nemogućnosti da se istovremeno može pripadati dvama svetovima, o životu kao odricanju i pomirenju kao jedinstvenom i bolnom dobitku.

Heseov karakterističan stil sav u traganju za onim najdubljim titrajima života, za njegovom kosmičkom tajanstvewnošu koju evocira impresionističkim likovima prirode i nepretencioznom filozofičnošću pripovedanja, daje ovom štivu posebnu čar koja čitaoca uvodi u čudesnu optiku večnih pitanja o značenjima slobode izbora i odricanja.

Srecan je ko ume da voli, naslov je jedne od narativnih epizoda iz ove zbirke koja najbolje izražava Heseovo shvatanje da je ljubav neprekidno egzistencijalno traganje na putu izgradnje i razgradnje sopstvenog identiteta, stanje posebnog nadahnuca i smisla, a nikada posedovanje. U ovoj maloj antologiji sakupljeno je sve ono što je Hese ikada napisao o ljubavi: razlicite književne forme, od poezije i pripovedaka, odlomaka iz eseja i citata iz njegove bogate prepiske, nisu izložene po hronološkom redu ili književno-istorijskom kriterijumu. Moglo bi se reci da predstavljaju tri varijacije na temu - adolescentska ljubav, iskustvo zrele ljubavi koja ce potvrditi njegove slutnje da je prava ljubav samo ona nesrecna, i ljubav prema covecanstvu. Vecina ovih tekstova nepoznata je našim citaocima, a neki od njih objavljuju se prvi put.

Svaki čovek nije on sam nego je i neponovljiva, sasvim posebna, u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se ukrštaju svetske pojave, samo jedanput i nikad više.

Stepskog vuka Hese je napisao 1927. godine. U toj "biografiji duse" svaka licnost je odraz jednog od sukoba autora sa samim sobom, kao ogledalo neprikrivenog razdora i pometnje u samopoimanju.

Ime glavnog junaka - Hari Haler jasno je obelezje, dovoljno za indentifikaciju. Hari Haler ima mnogo toga zajednickog sa Heseom. Sam je Hese kao izdavac rukopisa o izlaganjima Harija Halera, primetio sledece: "Ove zabeleske, bez obzira do koje mere pocivaju na stvarnim dozivljajima , predstavljaju saznanje da se velike bolesti nasega vremena ne mogu savladati na taj nacin sto cemo ih zaobici i ulepsati , to je pokusaj da sama bolest bude predmet izlaganja . "

Celokupno pripovedacko delo Hermana Hesea je autobiografsko, ali sa jednim posebnim obelezjem . Sam Hese je rekao da su to " biografske duse ". Dozivljaji su uglavnom plod maste ali ne u smislu proizvoljnog izmisljanja , vec kao pokusaj da se duboko dozivljavani dusevni tokovi prikazu kao vidljiva zbivanja. Tako je Heseovo kazivanje, s jedne strane, vezano za stvarnost koja je formirana u vremenu, a s druge, za nevidljivu i neoformljenu strvarnost koja ne zna za vreme…

Sidarta, prelepi sin bramana, nezadovoljan duhovnom ispunjenoscu koju mu pruza tradicionalna vera krece na put traganja za krajnjom istinom i konacnim prosvetljenjem, ne odustajuci od svog zivotnog cilja i autenticnosti ni po koju cijenu. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i gradjanskog drustva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan zivot - savremeni citalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljenja. Hese pise jednostavno i nadahnuto, iskreno i poeticno. On lako i brzo osvaja citaoce svojom neposrednoscu, istinitoscu, magicnim prizvukom svojih recenica i mudrim porukama svog ogromnog zivotnog iskustva.

Narcis i Zlatousti studija je o različitim životnim putevima i različitim svetonazorima Narcisa, redovnika i učenjaka, okrenutog isključivo duhovnom, i Zlatoustog, umetnika koji svojim stvaralaštvom želi ovekovječiti svetovno i slaviti Boga kroz vidljivo.

Različiti pristupi svetu i životu, pa i Bogu, ne sprečavaju njihovo izuzetno prijateljstvo, smešteno u srednjovekovne okvire. Hesse dokazuje da različitost ne mora razdvajati, nego može pružiti nove poticaje i izrasti te obogatiti one koji su u stanju uvideti da njihovo shvatanje nije jedino moguće i prihvatljivo.

Roman je razrada jedne od središnjih preokupacija Hesseova stvaralaštva - motiva opreke između duhovne, misaone egzistencije i čulnog načina življenja, logosa i erosa, dokazujući da upravo opreke međusobnim suprotstavljanjem dovode do novih spoznaja i novih kvaliteta.

Bilo je to još usred veselog mladalačkog doba, i Knulp je još bio živ. On i ja smo onda po žarkom letu putovali kroz neki plodan predeo i nisu nas morile nikakve brige. Preko dana smo išli polako duž žutih pšeničnih njiva, ili bismo ležali u svežem hladu nekog oraha ili na rubu šume, a uveče bih slušao kako Knulp priča seljacima priče, pred decom izvodi igre sa senkama, a devojkama peva svoje bezbrojne pesme...