SVE PESME IVE ANDRIĆA

Kada je počeo Prvi svetski rat, Andrić je najpre utamničen (Split, Šibenik, Maribor), potom prognan (Ovčarevo, Zenica), najzad, bolestan, prikovan za bolnički krevet (Zagreb). Jedina knjiga koju je u zatvoru imao sa sobom bila je Kjerkegorova Ili – ili. Bila je njegova tamnička Biblija i, sasvim moguće, pokrenula je u njemu ispovednu pesničku energiju koju je ispoljio u svojoj prvoknjizi – Ex Pontu (1920), štampanom u Zagrebu. Knjiga je na sebe svratila veliku pažnju i kada su pravljeni spiskovi značajnih modernih pesnika, a uobičajilo se da ih naši kritičari i pesnici sačinjavaju, na njima se obavezno nalazilo i Andrićevo ime. Prva Andrićeva knjiga teško se može žanrovski odrediti.

Andrić je, inače, čitao, govorio ili razumeo nemački, francuski, poljski, italijanski, španski, češki, slovenački, ruski, portugalski, rumunski, engleski, latinski i grčki jezika. Sa većine od tih jezika je i prevodio.

Nekoliko prvih posleratnih (posle Velikog rata), jednako kao i godinu-dve pre samog rata i tokom samog njegovog trajanja, Ivo Andrić je „cedio“ iz sebe intelektualističke pesme, uglavnom u prozi, o svojim nemirima i nemirima vremena u kojem je imao udes da živi. Dok su Miloš Crnjanski i Miroslav Krleža lutali po sumanutim bojištima sumanute krvave Evrope, mladi i krhki, tuberkulozni, Ivo Andrić je sedeo najpre u zatvoru, a potom bio interniran, te u bolničkoj sobi „zazidan“, stalno i nužno usamljen, i slagao svoj pesnički mozaik od 139 pesama, Ex Ponto, taj tužni krik zatvorenika i izgnanika iz sveta, ali i izgnanika iz sebe samog, istovremeno zatvorenika u svetu ali i zatvorenika u sebi, novog i tragičnog Ovidija u vremenima zlim i gorkim.
Učinio je ono što kasnije, izuzev u Nemirima, nikada nije: razotkrio je sebe (svoje bolove, unutrašnje trzavice) kao na dlanu. Našli smo se licem u lice, dušom uz dušu, sa njegovim, u kasnijim delima potpuno skrivenim i nedodirljivim, Ja.

Pored pesama koje se nalaze u Ex Pontu i Nemirima, Andrić je, po sadašnjim našim saznanjima, po kritičkom izdanju Lirike (2019) koje je priredio Milan Potrebić, napisao još osamdeset pet pesama. Objavio ih je četrdeset dve. Poslednju, „Predgrađe naše mladosti…“, 1965. godine u sarajevskom Odjeku. Ostalo je u rukopisu njih četrdeset tri. Prvu pesmu napisao je 1911, poslednju 1973. Posle rata najviše pesma Andrić je objavio u Književnom jugu (7).13 Pesme je štampao i u Danu, Hrvatskoj njivi, Putevima, Misli…