POEZIJA

Jedan od najvećih kvaliteta Gostoprimstava je upravo promovisanje nove, a zapravo izvorne i fundamentalne emocije koja nam ne dozvoljava da pred čisto pojavnim oblicima smrti budemo zastrašeni našim dragim pokojnicima. Ta nova emocija premošćava odbacivanje mogućnosti života u smrti tako što demistifikuje stravu i užas, smelo ustvrđujući da nas neposedovanje vrelog, ritmičnog pulsa u krvnim sudovima ne čini manje ljudima.
Danilo Lučić
Unutrašnjost tela se u zbrci Reka kaiševa pretvara u mističan prostor, gotovo mitski svet, u kojem se ukrštaju mehanika i mašinska preciznost sa spontanošću prirodnog procesa. U tom svetu kao da nepoznate sile rukovode predvidivim i, istovremeno divljim mehanizmom. To je pravo mesto za rad poezije.
Jelena Angelovski
Razlistanom leksikom, redukovanim rečenicama i iznenađujućim pesničkim slikama u Crvenoj planeti se uzbudljivo, ubedljivo i pesnički autentično tematizuju samoća i trauma, intenzivno sučeljavaju vitalizam i smrt, duboko preispituju i priroda unutrašnjeg, i svojstva spoljašnjeg sveta.
Vladimir Vukomanović Rastegorac

Upustiti se u književni svet Korunovićevog Manastira znači imati smelosti za neposredan susret sa onim strašnim silama i blagim svetlostima kojih se savremeni čovek odrekao, a stvarnost u svom okrilju nije uspela da zadrži. Obrevši se između nekakve „neutešne pomračine” što se spušta na portu i Bogorodice koja, zapaljenog srca, „istrajava u svojoj poseti”, čitalac ne može ni da pretpostavi s čime bi se u narednom koraku mogao susresti. Sve što mu, od stranice do stranice, iskrsava pred očima ne dozvoljava mu da knjigu, a ni oči, zaklopi.

Govoreći o bićima koja čeznu da progovore kako bi se spasila, i bićima koja žele da iščeznu ne bi li se oslobodila, autor ispituje prirodu tuge i traga za izvorima ljudske klonulosti. Put koji prethodi ulasku u začudnu lirsku viziju Manastira razotkriva se kao staza varki, dok ono što nastupa s druge strane raskriljenih dveri ne liči toliko ni na stari svet, ni na buduće vreme, već pre svega na novo buđenje. Hoću li se zgroziti, uplašiti i skameniti kad se preda mnom u svojoj slavi i lepoti pojavi ono čega – van snova i priviđenja – ne bi smelo biti? Ili ću prigrliti tog nadstvarnog stranca – koji je čas svetlost, čas stub mraka – prisno kao brata? Korunovićeve pesme i priče nam ne nude odgovore, već prodornom snagom lirske imaginacije dotiču u nama duboko zapretena mesta na kojima odgovori već postoje. - dr Nemanja Karović

U sloju mnogo dubljem od zazivanja i pukog referisanja, nova knjiga Gorana Korunovića je univerzalni, prostorom i vremenom neuslovljeni, mitotvorački govor o čoveku i njegovom svetu. A kako su, kada se ogole, i taj svet i čovek, kao i sam mit, sve strašniji što se u njih dublje zadire, osećajnost i atmosfera ove žanrovski neopterećene zbirke su uvek na ivici košmara, suptilno jezoviti, a jezik, iako odmeren, oslobođen jednoznačnosti i unapred zadatih slika. Umesto toga, između svakog od ovih bajkolikih zapisa, Manastir se u čitanju uspostavlja kao želja da se za svakoga pronađe mesto po meri njegove samoće, mesto koje može postati sklonište. - Ognjen Aksentijević