U kratkim, jezgrovitim pevanjima, pesnikinja nas vodi u svet koji je iskrivljeni odraz našeg poimanja „realnosti“ i, samim tim, mnogo bliži stvarnosti no što se čini na prvi pogled. Naime, savremeni svet postaje sve više dvodimenzionalan a s njim i psihološka i duševna dubina ljudi. Nije ni čudo što je simbol takvog sveta upravo kartonski čovek, navodni muž, nadrealistička pojava koja kao da je izrezana sa nekog bilborda. Okrećući lični i porodični život glavne junakinje Kartonskog čoveka na tumbe, vešto baratajući efektnim rečima, autorka uspeva u onom što je velika retkost u našoj književnosti: da bude satirična ali da zadrži ozbiljnost i kvalitet svog dela kojem ćete se sigurno vraćati.
