POLITIKA

U svojoj najnovijoj knjizi austrijski istoričar i publicista Hanes Hofbauer na briljantan način pokazuje dvostruke standarde svetskih, u ovom slučaju pre svega zapadnih moćnika. Autor daje detaljan pregled raznih prinudnih mera, kao što su bojkot, embargo i sankcije, koje svetski moćnici koriste kako bi nepokorne nacije stavile pod svoju kontrolu. Takvo njihovo delovanje obično bi dovodilo do sigurne propasti sankcionisane države, pa čak i do krajnje bede i gladi njenog stanovništva. Poseban akcenat u knjizi je stavljen na desetine paketa sankcija Rusiji koje su nametnule SAD tokom krize u Ukrajini, a koje su odmah, slepo, sledile i zemlje Evropske unije. Hofbauer ovde dokumentovano pokazuje da ove sankcije predstavljaju kršenje normi međunarodnog prava, jer sankcije može da uvede samo Savet bezbednosti UN.

Hanes Hofbauer u ovoj knjizi tvrdi da je predstava „demokratske zajednice” koju su Brisel, Berlin i drugi stvorili o sebi, samo ideološka tvorevina ekonomskih protagonista čiji poslovni poduhvati zahtevaju naddržavni prostor i vojnu zaštitu. On odlučno odbacuje hegemonističko-liberalne pretenzije, čime automatski dovodi u pitanje „evropsko samorazumevanje”. Autor prati sudbinu evropske ideje od srednjeg veka do naših dana i utvrđuje da se ona, pre svega, zasniva na predstavi spoljašnjeg neprijatelja. Samo su retke slike Evrope prožete utopijskim i miroljubivim predstavama. Glavni deo knjige bavi se istorijom Evropske unije, od Pakta za ugalj i čelik do dezintegrativnih procesa naših dana. Briselski vlastodršci ignorisali su opomene poput referenduma sa negativnim ishodima. Nije ih probudio ni Bregzit. Najzad je borba protiv virusa covid-19 pokazala svu silu nacionalnih centrifugalnih snaga. Knjiga se završava i razmišljanjem o Evropi posle propasti Briselske unije. Ovu će knjigu s dobrim razlozima čitati i evrooptimisti i evroskeptici, pošto se u ostvarenju velikih i složenih istorijskih ciljeva - čak i kad se oni u istoj meri žele - objektivno ne vidi u istoj meri njihova vrednost i smisao. Iza te razlike opet najčešće stoji istorija.