POPULARNA PSIHOLOGIJA I LIČNI RAZVOJ

Prebacivanje krivice „Ti si kriv”!

Cilj
Odrediti krivca odgovornog za neprijatna osećanja, navodnu nesreću ili bilo koju problematičnu situaciju u kojoj se našao manipulator.

Primeri
1. „Ti si kriva što imam ljubavnicu. Nisi me više zadovoljavala u krevetu i nisi htela ništa da učiniš da to promeniš. Samo si ti kriva!”
2. „Prestanite da pravite predstavu! Zar ne vidite da vašom krivicom mamu boli glava?”
3. „Završi jelo! Trebalo bi da se stidiš što si probirljiv dok svakog dana hiljade dece umiru od gladi!”
4. „Moji roditelji su krivi što sam krenuo lošim putem... Nisu bili u stanju da mi postave granice.”
5. „Prolazim kroz strašno iskušenje a ne mogu da računam na vašu podršku. Moja žena u svakom slučaju može da računa na svoje prijatelje!”
6. „Ne brini za mene. Samo idi na zabavu i dobro se provedi. Nećeš valjda da odustaneš samo zato što se ja loše osećam. Iako bi mi mnogo značilo ako bi ostao samnom...”

Psihološki mehanizam
Opšte uzev, osećaj krivice pojavljuje se kada smo nekome naneli zlo. To je neka vrsta unutrašnje policije koja kažnjava sopstvene greške. Kada se osećamo krivim za patnju i nesreću drugih želimo da popravimo štetu.
Koristeći prebacivanje krivice manipulator pokušava drugog da učini odgovornim za svoje stanje, a to je najčešće loš osećaj. Ko prihvati tu odgovornost obično pokuša da učini nešto da popravi manipulatorovo stanje. Prebacivanje krivice uvek služi da se nešto postigne.
U navedenim primerima ako žrtva pristane na manipulaciju čini sledeće:
1. Pretvori se u uvek raspoloženu ljubavnicu ili toleriše neverstvo;
2. deca postaju mirna i tiha;
3. deca jedu čak i kad nisu gladna;
4. prihvata se (ili oprašta) loše ponašanje, i smatra se rezultatom popustljivog vaspitanja;
5. pruža se bezrezervna pomoć;
6. odustaje se od provoda da bi se pravilo društvo osobi kojoj nije dobro.

Prebaciti krivicu znači nekoga učiniti odgovornim.

Specifičnost
Prebacivanje krivice je, bez sumnje, najefikasnija i najčešće korišćena tehnika manipulacije na Istoku. U suštini se zasniva na dugoj judejsko-hrišćanskoj religioznoj tradiciji u kojoj greh i krivica igraju glavnu ulogu. U katolicizmu, koji je snažno uticao na evropske kulture, pojam prvobitnog greha podseća da smo svi, bez izuzetka, grešni od rođenja.
Sem toga, nepoznavanje emocionalne sfere utiče na mišljenje da su osećanja samo posledice spoljnih uticaja. Verujemo da smo tužni zato što nas je neko zaboravio ili da smo ljuti zato što nas je neko uvredio.
U stvari, niko direktno ne utiče na naša osećanja, sem nas samih. Naše raspoloženje uglavnom je rezultat unutrašnjeg dijaloga: rastužimo se jer tumačimo ćutanje prijatelja kao napuštanje, ljutimo se jer odgovaramo na njegove uvrede.
Niko sem nas nije u stanju da nas učini srećnim ili nesrećnim.
Kao rezultat toga verujemo da druge možemo učiniti nesrećnim, što podstiče u nama osećaj krivice i čini nas posebno osetljivima kada neko pokušava da je prebaci na nas.

Zlatna palma
„Činiš me nervoznim”.
Ta fraza je naizgled toliko beznačajna da u njoj samo retki prepoznaju prebacivanje krivice. U stvari, ima moć da sagovornika učini odgovornim za raspoloženje onoga koji je izgovara: „Ti si kriv što sam nervozan”.

Svest
Važno je shvatiti da je svako (govorimo o odraslim osobama pri zdravoj pameti) odgovoran za svoja dela, reči i osećanja. Međutim, niko ne treba da preuzme odgovornost za dela, reči i osećanja drugih.

Mogući odgovori na navedene primere
1. „Sam si odlučio da imaš ljubavnicu. Sada sam izgubila poverenje u tebe i nisam sigurna da naša veza može da se nastavi...”
2. „Hajde da budemo tiši da bismo pomogli mami, iako nismo krivi što je boli glava”.
3. „Ne razumem kako to što ću pojesti spanać može nekome da pomogne”.
4. „A zašto tvoj brat, koji je dobio isto vaspitanje, nije završio kao ti? Čini mi se da lični izbor u životu igra važnu ulogu”.
5. „Dobro, prolaziš kroz težak period i želim da ti pomognem najbolje što mogu. Ali, ne kako ti želiš i ne tako često. Poredeći me sa drugima svakako me nećeš privoleti da ti pomognem”.
6. „Kada to čujem loše se osećam. Mnogo bih voleo da idem na tu zabavu ali saznanje da se ti osećaš loše pokvarilo bi mi raspoloženje. Da li bi mogla da provedeš lepo veče i bez mene?”

Čak i samim pominjanjem sramote svaljuje se krivica. Cilj je da deca shvate da su kriva i da treba da jedu. Kao da je njihovo odbijanje hrane izazvalo glad u svetu.


Kratak sadržaj

Poglavlje
Uvod

1. Manipulacija u svim njenim oblicima
Prebacivanje krivice
Izigravanje žrtve
Proganjanje
Pritisak i insistiranje
Ljutnja
Simpatija
Laskanje
Uslovno laskanje
Osećanja i porodične veze
Emotivno ucenjivanje
Pretnja
Laži i zle namere
Insinuacija i ironija
Paradoks
Trik komunikacija
Veštački dug ili „dajem da daš”
Zamka doslednosti
Ograničavanje slobode
Autoritet
Društveni dokaz
Manipulacije koje to nisu

2. Efikasna i prijatna komunikacija
Razjašnjenje predloga
Razjašnjenje konteksta
Formulisanje zahteva
Znati i usuditi se reći ne
Izraziti svoja osećanja
Opisati činjenice
Prekinuti začarani krug
Primeri: Manipulacija na delu

3. Škole komunikacije
Transakciona analiza
Nenasilna komunikacija
Neurolingvističko programiranje
Ekologija odnosa

Zaključak


IV ALEKSANDR TALMAN je najpre studirao prirodne nauke na univerzitetu Frajburg. Doktorirao je 1997. godine fiziku čestica. Onda je shvatio da mu to obrazovanje ne omogućava da reši probleme u međuljudskim odnosima. Tako se zainteresovao za oblast komunikacije, kojoj se uskoro potpuno posvetio. Studirao je u Francuskoj, Belgiji, zatim u Kvebeku, gde je proveo više od godine. Pošto je stekao diplomu psihologa, 2.000-te godine u Frajburgu počinje da radi kao praktičar i predavač u oblasti medjuljudskih odnosa. Autor je brojnih knjiga. Od 2008. godine specijalizovao se za pozitivnu psihologiju, naučno proučavanje sreće. Lajtmotiv koji ga vodi kroz sve njegove aktivnosti je: Mislite drugačije da biste se osećali bolje.

Izgleda da nas stres prosto napada, u profesionalnom i ličnom životu... Ugrožava nas i sputava, jer ga ne razumemo, a može da ima i pozitivne osobine, samo ih treba otkriti.
U tom cilju, ova knjiga vam predlaže bolje razumevanje svega što stres podrazumeva, kao i sredstva da ga izmerite, da se nosite s njim i da obezbedite pravilno individualno i kolektivno praćenje njegovog kretanja. Pretvaranje hendikepa u pravu odskočnu dasku jedna je od ključnih tačaka naše budućnosti.

Da li je ovo dobra knjiga? DA. Da li ćete prepoznati većinu negativnih ljudi iz svog života? Ponovo DA. Da li ćete naučiti kako da izbegnete NE, kao i kako da izađete na kraj s NE ako ga ne možete izbeći? Sigurno DA. I da li ćete naučiti kako da preokrenete NE u DA? Bez sumnje DA. Da liova knjiga može pomoći da vam život bude pozitivniji? Apsolutno DA! - Ken Blanšar, koautor knjige "Menadžer za jedan minut"

Moj šef je nesposoban!

Ne znam da li svi zaposleni šefa ponekad smatraju nesposobnim, ali mnogo ih je koje to uznemirava.

Tel Kristof zaposlen u oblasti informatike kaže: „Moj šef ne poznaje programiranje. Zato me svakog dana tera da mu objašnjavam ono što radim. Nema nesposobnijeg od njega, a pokušava da ostavi utisak da razume šta radim. Kako onda da ga shvatam ozbiljno? Samo kada bi naučio svoj posao! I povrh svega želi da mi deli lekcije!”

Razmotrimo i primer Klementine, profesorke u školi, koja govori o svom direktoru: „Kristijan? On je nesposoban koliko je to moguće. Taj ne mari nizašta! Šta više, prisvaja naš rad. Na nastavničkom veću, jedino što nalazi za shodno da kaže je da ne treba pritiskati upravu, a nema nijednu ideju. Najgore tek dolazi, drži velike govore ponavljajući naše reči kao da su njegove, dodvoravajući se inspektorki!”

Pa i taj doktorant kojem njegov mentor kaže: „Ne mogu da ti pomognem: ne poznajem detaljno tvoju temu i ne razumem šta radiš”. Po kom aršinu te osobe prosuđuju da je njihov šef nesposoban? Po aršinu veština koje smatraju da njihov šef mora da poseduje da bi bio dobar šef. Po tom mišljenju, on ne sme da greši, mora izvanredno da poznaje temu i mora da bude sa svojim saradnicima na istom nivou. Naime, oni ne shvataju da njihov šef, kao bilo koji rukovodilac, može da zna manje od podređenih.

To je pre slučaj, karikaturalno, kada je gazda počeo kao šegrt, zatim bio suvlasnik dok nije postao vlasnik korporacije. Dakle, njegova tehnička znanja zaista su bila nadmoćna nad znanjima njegovih saradnika i on je mogao da razume njihov posao, da im pomogne, zameni ih i u tome bude bolji od njih samih. Zdravlje struke se oslanjalo na nešto što ja zovem tehnička znanja.

Šta se dešava danas? Tehnike su napredovale toliko brzo svakog dana, ili skoro svakog dana, da se pojavljuju nove mogućnosti, dok prethodne izlaze iz upotrebe, ponekad samo za nekoliko nedelja. Ništa nije neobično kada gazda ne može tačno da poznaje oruđa kojim vladaju njegovi mladi saradnici. Uostalom, to mu i nije potrebno.

„Moj šef je pajac”; „Treba ga skloniti u orman”; „Moj šef je beskoristan”...Šta tražiti od menadžera? Rizikujući da to bude svakidašnji izraz, kažem prosto: potreban je menadžer za koga se može reći „organizator, rukovodilac” ili još više „osigurava da ciljevi budu postignuti ”.

Zbog toga, nema potrebe da zna osnovnu tehnologiju projekata koje nadgleda, način kako nastaju proizvodi koje prodaje ili koje promoviše. Ne. Baš suprotno, ima potrebu za onim što ja zovem „relacione veštine”: da zna da učini da njegovi saradnici rade zajedno i složno; da zna da uspostavi potrebne kontakte; da upravlja emocijama; izgradi mrežu korisnih odnosa...

Da bi to uradili, mnogi menadžeri na početku izgledaju kao da su bez sposobnosti, a njihova uloga je sasvim drugačija.
Kao što je gospodin, govoreći o svom šefu kojeg je imenovalo rukovodstvo, kazao da je tako reći marioneta. Da, ali istražujući, čuje se da njegov šef raspolaže velikim adresarom koji mu omogućava da ostvari potrebne kontakte za napredak preduzeća. Nesposobnost? Ne, već drugačija sposobnost.

Tehničke veštine i relacione veštine

Kada započinjete posao najvažnije su tehničke veštine koje najviše zaokupljaju vaše vreme. Zamislimo da radite u informatici i da je vaš prvi posao da napišete program. Postepeno, dok napredujete u hijerarhiji, tehničke veštine se smanjuju u korist relacionih i organizacionih veština. Moraćete da upravljate saradnicima, pletete odnose za potpisivanje ugovora, organizujete seminare, pišete izveštaje, prezentujete... Kao i mnogi zadaci koji zahtevaju razumevanje tehnike, ali ne nužno praktična znanja. Najčešće, kada se utvrdi da je šef „ništa”, to je tačan sud samo o njegovim tehničkim veštinama.

Učite da zamišljate da on treba da odigra određenu ulogu. Inače ne bi bio tu: ni u jednom, ili u malom broju preduzeća su altruisti do tačke da plate visoku cenu za zaposlenog koji je beskoristan.Recite sebi da njegova uloga nije vaša, da ga niko ne pita da jača te čuvene tehničke veštine, već je bolje da drži dobro napunjen adresar, da održava dobre odnose sa potencijalnim kupcima, da uživa u društvu partnera, itd.


Kratak sadržaj

Uvod

Poglavlje 1: Moj šef je nesposoban
Tehničke veštine i relacione veštine
Poglavlje 2: Moj šef nikada ne odgovara
Učenje posredstvom iskustva i učenje posredstvom razumevanja
Poglavlje 3: Šef ne ceni moje mišljenje: vidi ali ne čini ništa
Komuniciranje sa svojim poslom i svojim problemima
(Intermeco 1) Osnovne poluge našeg ponašanja
Patnja
Sebi i drugima: Ponovo pronaći odgovornosti i pozivan stav
Tumačenja
Loše formulacije
Da bi se napredovalo
Poglavlje 4: Ne vredim ništa
Postizanje ravnoteže ličnog osećaja i rezultata
Poglavlje 5: Posao mi nikad ne ide
Moje vrednosti i vrednosti preduzeća
Poglavlje 6: Pretrpan sam poslom
Rokovi i neodbijanje posla
(Intermeco 2) Za konstruktivno viđenje
Negativno čini deo života
Iskustvo: Korist od poraza i uspeha
Pozitivan pogled
Poglavlje 7: Moji saradnici su nikakvi
Biti sposoban za davanje primedbi
Poglavlje 8: Moj šef prisvaja rezultate mog rada
Katastrofičan scenario i realnost
Poglavlje 9: Davim se u imejlovima
Lepo ponašanje se promenilo
Poglavlje 10: Posao mi zaokuplja glavu
Kako posao ostaviti u kancelariji
Poglavlje 11: Nemam vremena nizašta
Odbacite balast
Poglavlje 12: Brzo se zamaram i gubim motivaciju
Planete
(Intermeco 3) Menjajte, način upotrebe
Učenje
Ciljevi
Dan posle: bilans
Poglavlje 13: Štrpkaju moje ideje
Intuitivno i sekvencijalno rasuđivanje
Poglavlje 14: Šef me uznemirava
Prihvatiti drugačije gledište
Poglavlje 15: Moji saradnici nisu motivisani
Ne želi svako da bude „gazda”
Poglavlje 16: Gađaju u slabine
Motivacija
Poglavlje 17: Oni prodaju zjala
Razmišljanje bez razmišljanja
Poglavlje 18: Moje saradnike „baš briga za sve”
Predmetom se upravlja na mnogo načina
Poglavlje 19: Ne volim planove za karijeru
Svakome svoja ambicija
(Intermeco 4) Prihvatanje sebe i drugih
Sva ljudska bića su ravnopravna po vrednosti
Prilagodite se ljudskoj grešnosti
Poglavlje 20: Nisam znao da prepoznam svoju pravu vrednost
Komunikacija
Poglavlje 21: Drugi me ignorišu
Interna i eksterna komunikacija
Poglavlje 22: Moji saradnici ništa ne pružaju
Samostalnost i vidljivost
Poglavlje 23: Moj šef nema poverenja u mene
Komunicirajte da biste napredovali u poslu
Poglavlje 24: Svi su licemeri: u glavi im je samo profit i teže da manipulišu nama
Pravilo igre
Poglavlje 25: Nemaju osećanja
Osećanje, idealizam i racionalnost
Poglavlje 26: Preko glave mi je
Posmatrati i misliti
(Intermeco 5): Promeniti naočare
Prihvatanje protiv odustajanja
Izabrati i ne trpeti više
Slaganje sa drugima
Poštovanje ili manipulacija
Cilj je drugačiji
Stvaranje poverenja
Komunicirati osmišljeno
Promeniti ili ne
Poglavlje 27: Moj posao mi se dopada, sve ide dobro
A sada?
Dodaci
Dodatak 1: Razlike među ličnostima
Dodatak 2: Greške zaključivanja
Logičke greške
Greške stila
Izostavljanje
Dodatak 3: Vrednosti
Dodatak 4: Stablo odluka o brigama
Dodatak 5: A propos stresa
Stres je normalan
Nekoliko ideja za upravljanje stresom
Dodatak 6: Nekoliko strategija u odnosu prema drugima
Primiti kompliment
Dati kompliment
Kritikovati
Prihvatite kritiku
Izrecite odbijanje
Izrecite zahtev
Dodatak 7: Aktivno opuštanje
Vaši trenuci opuštanja
Zamislite scenario opuštanja
Kako postupiti?
Dodatak 8: Nađite svoju etiketu
Dodatak 9: Pitanje rečnika
Reči koje vas uznemiravaju
Nekoliko ključnih fraza koje vam pomažu


BEATRIS MILETR (BÉATRICE MILLÊTRE) je doktor psihologije. Primenjuje bihejvioralne i kognitivne metode.

Studirala je neurološke nauke na Ekol Normal Siperier. Učestvovala je u osnivanju udruženja Kognitivne nauke Francuske. Ne ograničava se samo na tradicionalna gledišta psihologije, već ima inovativan pristup.

Stvorila je i s uspehom primenjuje terapiju protiv dosade, koju je identifikovala kao izvor brojnih problema. Počela je da primenjuje i neposredno razmišljanje za oslobađanje potencijala. Proučava direktan pristup, proizašao iz pozitivne psihologije, u promeni pogleda na sebe i druge i ponovnog pronalaska spontanosti i spokojstva.

Učestvuje na kongresima sa zapaženim radovima i objavljuje dela namenjena poboljšanju dobrog mentalnog osećanja.