Proizvodi

Preveo s francuskog: Borislav Radović

Pariski splin (Le Spleen de Paris) Šarla Bodlera predstavlja jedno od najuticajnijih i najsubverzivnijih dela moderne evropske poezije. Objavljena posthumno 1869. godine, ova zbirka proznih pesama označava temeljnu prekretnicu u istoriji književnosti – prelaz od klasične versifikacije ka slobodnijem, intimnijem izrazu u formi poetske proze.

Bodler nas vodi kroz ambivalentne predele urbane svakodnevice, paradokse postojanja i sopstvenu unutrašnju teskobu. Pariz, grad svetlosti, postaje mesto tame, otuđenja i dekadencije. Pesnik, večiti „promatrač“, identifikuje se sa prosjacima, gubitnicima i marginalcima, a njegovo oko beleži ono što buržoaski moral potiskuje: bol, melanholiju, ružnoću i lepotu, tamo gde je niko ne očekuje.

Pariski splin je zbirka o egzistencijalnom umoru i gađenju spram sveta, ali i o potrazi za trenucima milosti u banalnom, surovom i prolaznom. Drugim rečima, pred čitaocima je dokument o usamljenosti u mnoštvu, o nežnosti prema ruševnom i o večitoj borbi pesnika sa svetom koji odbija da bude lep.

Otkuda to iskreno i snažno zadovoljstvo koje zaiskri u nama svaki put kasa pročitamo neku nudru misao, kada ua nečijim malobrojnim, a prebogatim rečima prepoznamo istinu koju smo već neko vreme i sami slutili? Možda otuda što istina i viši smisao čovekovog života izvesno postoje i što su nam zadati kao krajnji životni cilj koji možemo i moramo dosegnuti?

Cveće zla, remek delo Šarla Bodlera, prvi put objavljeno 1857. godine, predstavljalo je prekretnicu u istoriji ne samo francuske već i svetske poezije i izvršilo je ogroman uticaj na generacije pesnika.

O snazi i dometu tog uticaja govore reči pesnika koji sebe smatraju njegovim duhovnim potomstvom: Bodler je najvidovitiji, on je kralj pesnika, pravi Bog (Artur Rembo); Duboka originalnost Šarla Bodlera je po mom mišljenju u tome što on na snažan i suštinski način predstavlja modernog čoveka (Pol Verlen); Bodler je početak svega. On stvara francusku poeziju posle vekova bljutavosti i raspričanosti (Pjer Žan-Žuv); Evo prve medu svim knjigama naše poezije (Iv Bonfoa).

Zbirka Cveće zla nije samo tako visoko cenjena od strane značajnih pesnika počev od kraja XIX veka, već je imala i još uvek ima izuzetan prijem i kod čitalaca; to je, u svetskim okvirima, najčešće prevođeno i najviše objavljivano poetsko delo. Ono čitaoca uči da očima pesnika pronikne u lepote, ali i u tragične protivrečnosti sveta i ljudskog življenja

Bodler (1821-1867) je veliko raskršće ne samo francuske već i evropske poezije: sa njime se završava njen klasični period, od njega vode svi putevi modernog pesništva. Na njega se poziva čitava poetska porodica zaljubljenika u Lepo, pesnika hermetičkog izraza od Malarmea do Valerija; u njemu prepoznaju svog preteču pesnici vidovnjaci i tragaoci za novim, od Remboa do nadrealista. Možda je za Francuze Viktor Igo najveći nacio-nalni pesnik; za Evropu najveći francuski pesnik je Bodler. Svi se slažu da je najznačajnija pesnička zbirka evropske poezije -”Cveće zla”. Ona je ne samo izraz jedne potpuno nove senzibilnosti, već i izuzetno snažan podsticaj za pesnike raznih jezika koji su izveli svoje književnosti iz uskih nacionalnih okvira na evropske širine.