Kad sam bio mali – a to beše vrlo, vrlo davno – čitao sam jednu knjižicu. Zvala se Pinokio ili pustolovine drvenog lutka (drveni lutak se na italijanskom jeziku kaže: Buratino). Često sam svojim drugovima, devojčicama i dečacima, pričao o zanimljivim Buratinovim doživljajima. Ali kako se knjiga izgubila, pričao sam svaki put malo drukčije i izmišljao takve pustolovine kakvih u knjizi uopšte nije bilo. Sada, posle mnogo, mnogo godina, setih se svog starog druga Buratina i odlučih, devojčice i de čaci, da vam ispričam neobičnu priču o ovom drvenom čovečuljku...
Aelita je naučno-fantastični roman ruskog književnika Alekseja Tolstoja. Glavni junak, inženjer Mstislav Los, nedugo posle okončanja revolucije i građanskog rata u Rusiji, u društvu veterana Crvene armije Alekseja Guseva leti na Mars. Na dalekoj planeti pronalaze humanoidnu civilizaciju koju je zahvatila ekološka kriza, kao i snažna klasna borba koja vodi ka revoluciji. Sudbine likova i planete prepliću se u liku princeze Aelite.
Kada je bila objavljena 1923. godine, Aelita je doživela veoma veliku popularnost. Alekseju Tolstoju je osigurala naklonost novog sovjetskog režima posle nekoliko godina emigracije, a naučnu fantastiku je učinila punovažnim delom ruske književnosti.
Njevzorov, junak-malograđanin, nekulturan i sujeveran, u svom nemoralu apsolutno savremen, iz svog bednog života beži u naslove žute štampe o provodima bogataša i aristokratije. A kada mu gatara predskaže da će i on uskoro postati bogat i slavan, neće se libiti da rat, revoluciju i patnju mnogih iskoristi kako bi se proročanstvo obistinilo.
