Proizvodi

Proleće je početak. Buđenje, rađanje, cvetanje. Miris novog, snažnog, radosnog života. Života punog sebe.

Proleće je omiljeno godišnje doba Ričardove bivše supruge. Ričard je režiser, ali od onih „starog kova”, i ne pristaje na komercijalizaciju umetnosti i vulgarnu prevaru koja će se lako monetizovati. U proleće će umreti njegova najvažnija osoba u životu Pedi, scenaristkinja, književnica, enciklopedija, mudrost života. U proleće će Ričard poželeti da sve okonča.

Proleće je i omiljeno godišnje doba devojčice Florens. To je najčudnija, najtajanstvenija i najusamljenija devojčica na svetu. To je ujedno i najhrabrija i najupornija devojčica jer ono za čim ona traga jeste najvrednije življenja.

Proleće je i naziv jednog odeljenja u ustanovi za smeštaj migranata. Ljudi koji su pobegli od ugnjetavanja ka slobodi. I kojima je ta sloboda uskraćena. S migrantima radi Brit. Britani je takođe neobična žena, uspavana i zamišljena, i sasvim je razumljivo što će Florens odabrati baš nju.

Proleće je i roman kojim Ali Smit osvetljava, rasvetljava, secira i slika strašnu savremenu pojavu velikih migracija ljudi iz istočnih zemalja u zapadne, njihov beg od smrti i jada ka životu i miru, te način na koji ljudi zapadnih zemalja,
konkretno Velike Britanije, postupaju s njima. Kao i u svakom romanu iz sezonskog kvarteta, Ali Smit pokazuje i najgore i najbolje što se može dobiti od čoveka 21. veka. I ne manje važno, da je genijalna književnica.

Proleće duboko pogađa u bolnu tačku savremenog sveta… Ne sumnjajte da ste u prisustvu ozbiljne umetnice. - Njujork tajms

Proleće je blistava himna nadi, koja spaja prošlost i sadašnjost. - Obzerver

Genijalnost Ali Smit ogleda se u tome što vešto koristi književnost kao navigaciju kroz savremeno doba, i to tako lagano da nikad ne upada u zamku da drži predavanja… Florens je tipičan simbol Ali Smit: strankinja koja može da probudi uspavanu maštu i razbije zamrznuto more u nama. - Gardijan

Saša Grinlo je šesnaestogodišnja devojčica uznemirena dešavanjima u svetu, empatična prema nevoljnicima koje sistem zanemaruje ili zlostavlja, oduševljena pticama koje najvaljuju leto. Njen mlađi brat Robert opsednut je Albertom Ajnštajnom, igra Abjuzhip, povučen je, zlostavljan u školi, veoma inteligentan. Žive s majkom Grejs, koja ne može da izbriše iz sebe to davno leto
kada je s pozorišnom trupom bila na turneji, igrala Šekspira i briljirala. I srela njega. Pored njih, u susednoj kući živi njihov otac i bivši Grejsin muž Robert, s novom ženom Ešli, koja izučava značenja reči, ali ne želi da govori. U jukstapoziciji odvija se priča iz 1940, o Danijelu Gluku, mladiću koji s ocem završava na Ostrvu Men kao neprijatelj Engleski, iako engleski državljanin, ali nemačkog porekla. Danijel je odvojen od svoje sestre koja odrasta u Nemačkoj. Leta su uvek provodili zajedno u raspravama o filmovima Čarlija Čaplina. A onda je došao rat.
Tu su i Artur i Šarlot – par koji se uputio kod sada stogodišnjeg Danijela jer je Arturova majka sinu ostavila u amanet tu posetu – i usput upoznao Grinlove.
Leto je deo sezonskog kvarteta Ali Smit koji čine i Proleće, Zima i Jesen. Kao i drugi romani i Leto je pokušaj da se uz sve autorkine narativne zamisli u knjizi nađu i trenutna dešavanja na globalnom nivou, pa je ova knjiga i među prvim romanim o pandemiji COVID 19, ali takođe i kritički osvrt na posledice Bregzita.
Za ovaj roman Ali Smit dobila je Orvelovu nagradu.

Vizionarska serija Ali Smit, ambiciozna po svojim razmerama i vrhunska u svojim dostignuć ima, biće proučavana i oponašana u decenijama koje dolaze.
Eskvajer
Ovo delo Ali Smit govoriće budućim generacijama kako je bilo živeti u ovim burnim i grozničavim vremenima i kako smo zahvaljujući umetnosti preživeli.
Gardijan
Leto je više od jedne sezone. To je bravurozni nastup književnice koji okuplja svu toplinu i svetlost našeg unutrašnjeg leta.
Vašingtopost

Neobičan čovek doseljava se u komšiluk. Elizabet je tek devojčica od osam godina, a Danijelu je skoro osamdeset, no od trenutka kada se budu sreli, neće se odvajati jedno od drugog, makar bili udaljeni kilometrima i godinama. Taj starac na zalasku životnog puta i devojčica koja je tek na početku života, pružiće jedno drugom ljubav i razumevanje kakvo je moguće samo između dva čista ljudska bića.

U trenutku kada roman počinje Danijelu Gluku je preko 100 godina. On uglavnom spava, ili bar tako Elizabet misli. Redovno ga posećuje i pored njega čita knjigu, jer retki su trenuci kada se Danijel budi iz dubokog sna, sličnog komi, i promrmlja tek pokoju rečenicu. Ali Danijel je naučio Elizabet šta je mašta.

U trenutku kada roman počinje Elizabet vadi novi pasoš. Britanija je izašla iz Evropske unije i mnogo se šta promenilo. Osim birokratije. „Ovo nije fikcija, ovo je pošta”, reći će joj službenik kada Elizabet iz ko zna kog pokušaja uspe da pošalje neophodnu dokumentaciju.
U trenutku kada roman počinje mnogo se šta već dogodilo, čitavi životi su odigrani.

Ovo je jedna od onih knjiga čije se rečenice lepe za uspomene: „Došlo je vreme da ljudi jedni drugima drže predavanja. Niko više ni s kim ne pokušava da razgovara.”

„Putovanje kroz vreme je moguće… Neprestano putujemo. Iz trenutka u trenutak, iz minuta u minut.”

„Niko nije govorio kao Danijel. I svi su govorili kao Danijel.” „Umorna sam od vesti. Umorna sam od toga kako nevažne stvari prikazuju kao važne.”

Ovo je jedna od onih knjiga koje vas navedu da zastanete. Zaustavite rutinu, led površine krcne i propadnete, jedini pad koji vas vodi nagore, koji tera da se zapitate. Šta radim ja? Kakav je ovo svet koji me okružuje? Zašto samo stojim i posmatram? Ili sklanjam pogled. Kuda žurim? Gde ću stići? Koje granice zapravo moram da pređem? Kad sam se poslednji put radovala/-o? Umem li da prepoznam ljubav? Čega se plašim? Šta su moje uspomene? Ko ih stvara?

Jesen je još jedan roman iz sezonskog kvarteta Ali Smit, koji još čine i Leto, Proleće i Zima.

Roman je bio u najužem izboru za nagradu Men buker, proglašen je Značajnom knjigom Vašington posta i jedna je od deset knjiga godine prema oceni Njujork tajmsa.

„Jesen je nesumnjivo Ali Smit u svom najboljem izdanju.” - Tajms

„Ovo je mesto na kom ćemo reći: Ali Smit ima divan um.” -Njujork Tajms

"

Sofija živi na selu i pozvala je sina Artura i njegovu devojku Šarlot na Božić. Ali kako se vreme posete bliži, tako se i majčin i sinovljev život komplikuju. Sofija je život provela kao racionalna, praktična žena, vlasnica profitabilne firme, samohrana majka, žena koja se u britanskom konzervativnom sistemu vrednosti osećala kao svoja na svome. Problemi počinju kada u banci, neposredno pred Božić, ne uspe da podigne novac neophodan za pripremanje večere. Artur se bavi pomalo bizarnim poslom, onlajn lovi ljude koji nisu prijavili upotrebu tuđeg dela u svom delu, ma koliko minimalna ta upotreba bila. „Žrtve“ prijavljuje firmi pomalo vojničkog naziva SA4A, s kojom komunicira samo automatskim mejlovima. Ali Artur je i autor bloga Art u prirodi, gde pokušava, naravno takođe onlajn, da ukaže da se veza s prirodom mora povratiti i učvrstiti. Neposredno pred polazak kod majke, Šarlot ostavlja Artura i on joj u panici pronalazi zamenu, izvesnu Luks, devojku koju sreće u biblioteci, i plaća joj hiljadu funti da glumi Šarlot. Božiću će se, slučajem nesrećnih okolnosti, pridružiti i Sofijina rođena sestra, Artova tetka Ajris, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava. Takav Božić, s praznim frižiderom i nezvanim gošćama, otkriće mnoge tajne ove porodice, i postaviti na sto neizbežno pitanje – koliko je sagledavanje sopstvenog života doprinelo ili oduzelo dobroti celog čovečanstva.
Zima je deo književnog kvarteta Ali Smit koji čine četiri zasebna a ipak isprepletena romana, slično godišnjim dobima. Reč je o svojevrsnom književnom eksperimentu, Ali Smit je u romanima, između ostalog, opisivala globalno važne događaje koji su se odvijali tokom pisanja. Romani se bave ključnim pitanjima modernog društva – koliko politika utiče na naše živote a koliko mi na politiku, koliko je digitalni život promenio naš jezik i poimanje stvarnosti, i sluša li sadašnjost prošlost.
Njujorška javna biblioteka proglasila je ovaj roman knjigom godine.

Malo je pisaca na svetu čija je proza toliko neobična i primamljiva.
Njujork tajms
Zima punim sjajem zasija onda kada vesti izblede i stope se sa skorašnjom i drevnom istorijom, podsećajući nas da je sve ciklično.
Obzerver
Proza Ali Smit – taj zaštitni znak nestašne duhovitosti i igre reči – radosni je podsetnik na najosnovnije, elementarne užitke čitanja. . . Zima je priznanje moći koju priče imaju. Prožeta je preko potrebnim humorom, srećom i nadom.
Indipendent