Proizvodi

Nagrada Gonkur.
Velika nagrada za roman Francuske akademije.

Moralno izazovna knjiga

„Doduše, mogao sam i da ne pišem. Na kraju krajeva, nisam ni dužan to da radim. Posle rata sam se držao neupadljivo; hvala bogu, nikad nisam imao potrebu da, kao neke moje bivše kolege, pišem memoare kako bih se pravdao, jer nemam zašto da se pravdam, ili zbog novčane dobiti, pošto i ovako prilično dobro zarađujem. Ne žalim ni zbog čega: radio sam svoj posao, to je sve... Uprkos mojim zastranjivanjima, a njih je bilo mnogo, i dalje sam jedan od onih koji misle kako čovek, da bi živeo, mora samo da diše, jede, pije i vrši nuždu; i traga za istinom. Ostalo je fakultativno.“

Džonatan Litel oživljava užase Drugog svetskog rata iz ugla krvnika, Maksa Auea, pokazujući nam istovremeno pojedinca na način na koji se to retko radilo. Ovo je epopeja o jednom ljudskom biću koje analizira sebe i istoriju. Roman je do sada preveden na četrdeset jezika i prodat u milionima primeraka.

„Litel je nesumnjivo uspeo u onome u čemu mnogo ambiciozniji od njega nisu. Eumenide otkrivaju nešto mračno što je danas od suštinske važnosti. Maks Aue, nacistički dželat, objavljuje istinu s tipičnom brutalnom jasnošću: ʼJa sam čovek, kao i svi drugi, ja sam kao viʼ.“
– Guardian

„Litel je ambiciozno postavio književne temelje Zla.“
– buzz-litteraire.com

Nagrada Gonkur.
Velika nagrada za roman Francuske akademije.

Značajan kao Tolstoj i mračan kao Dostojevski

Kada se ovaj roman pojavio 2006. godine, podigao je veliku prašinu u Evropi. Dobio je ugledne književne nagrade, prodao se u milionima primeraka i bio na vrhu liste bestselera. Pojedini istoričari su ukazivali na greške u interpretaciji istorije, a književni kritičari su zamerali autoru da je opsednut užasima, ljudskom prljavštinom i seksualnim perverzijama. Francuzi su pokušavali da umanje raspon Litelovog talenta, dok su Nemci opisivali istorijske činjenice iznete u romanu kao nerealnu predstavu nacizma i banalizaciju zla.

Fascinantan i duboko polemičan, roman Eumenide upoznaje nas sa dželatom čija će nas ispovest, naizgled pitkog ritma, navesti da priznamo da i nismo toliko drugačiji od njega. On se zove Maks Aue. Drugi svetski rat se završio, on se oženio i zasnovao porodicu. Direktor je fabrike čipke na severu Francuske. Rođen u Alzasu, francusko-nemačkog porekla, uspeo je da kamuflira svoju nacističku prošlost. Sada je došlo vreme da progovori o tome, ali ne da bi se iskupio za svoje greške već da bi svoje postupke izneo na videlo, i možda razobličio sram ljudske vrste.

„Taj genocidni poriv, racionalizovan izvanrednim smislom za organizaciju, koji tako precizno formuliše Maks Aue, nije samo stvar savesti. U tom ogledalu, koje nam pruža ovaj naš ljudski brat, jasno uviđamo da sa njim delimo isti rodoslov. Upravo je u tim trenucima Džonatan Litel zaista veliki pisac.“ – Le Monde

„Ovaj narativni foto-realizam delo je talentovanog pisca čija pažljivo isklesana proza spaja izuzetan smisao za mesto i radnju. Nije čudo što su francuski kritičari u njemu prepoznali nov Rat i mir.“ – Guardian

„Ako želite da čitate o paklu na zemlji, evo prave knjige. A ako nemate hrabrosti za to, e onda teško vama.“ – Daily Beast