Proizvodi

Mnogi su pisali o učenjima, spisima i poeziji Svete Tereze Avilske. Umetnicima je bila inspiracija, vernicima jedan od stubova religiozne misli, onima koji sumnjaju pomagala je da nađu unutrašnji put molitve i bliskosti u ljubavi prema Hristu. Njeni život i delo postali su temelj reformisanog karmelićanskog reda, manastirskog i monaškog života.

Sveta Tereza Avilska, jedna od najznačajnijih svetiteljki zapadnog hrišćanstva, svojim delima upisala se u vrh španske i evropske književnosti.

Studija pred vama otkriva njenu „misiju” na našim prostorima između dva rata. Kroz duh i glas Tereze Avilske, Dragan Bošković osvetljava i estetike i poetike naših pisaca. Dučić, Crnjanski, Andrić, Isidora, Desanka, samo su neka od imena koja, svojim tekstovima ucrtana na trodelnoj studijskoj mapi, svedoče o prisustvu Tereze kao svetiteljke, mističarke, pesnikinje i žene. Ona je znak koji povezuje i ističe razlike među njima.

Prisustvo ili naznaka (ponekad i odsustvo) njenog glasa, za Dragana Boškovića jesu izazov otkrivanja religioznih, metafizičkih pitanja, „lirskih tajni” promišljanja i proučavanja spiritualne filozofije, kao i promena u književnosti modernizma. Takvim otvaranjem poetičkog prostora kroz figuru Svete Tereze, autor svedoči o susretima naše književnosti sa zapadnohrišćanskom tradicijom, susretima koji šire horizonte srpske kulture. A geokulturno mapiranje, da citiramo samog autora i to kao potvrda sopstvenog nacionalnog i duhovnog identiteta, izvedeno je i posredstvom zapadnohrišćanskih svetitelјa.

"Kako svaka budala
nije luda Hrista radi,
zašto ne bih bio ja.

Nova zbirka poezije Dragana Boškovića."

Kolaž tekstova, ova knjiga za predmet svog pisanja ima sve.

I to ono sve koje se eliptično kreće od teološkog do muzikološkog, od ontologije do nostalgije, od filologije do naratourbologije, od tišine diskursa do buke hardkora, od anatomske imaginacije do brzine, od Kodera, preko Rastka Petrovića, do Crnjanskog, ili od kontemplacija Tereze Avilske do meditacije o književnom kanonu.

A imati za predmet pisanja sve, znači nemati ništa. U konstantnom pokušaju i nikada do kraja izvedenom diskurzivnom iskoraku „s one strane“, Fragmenti o rukama i ostale mistifikacije okrenute su tom udaljenom, spekulativnom i imaginarnom sve, ništa, iza, i obojene dečijom začuđenošću diskursom, znakovima, teorijom, ljudima, svetom, Bogom.

Okrenute, dakle, onom sve, ništa, ali i onom, saglasno Crnjanskom, tamo, one ostaju u sopstvenoj inkluzivnoj fascinaciji, igri, koju je pratila i prati nekada bol nemoći da se krene, nekada beznadežna klonulost posle lutanja, a nekada, kao što molitvu prati, grozničavost bespovratnog odlaska.

"„Sandinista“ je nova zbirka poezije Dragana Boškovića koja se sastoji od 3 poeme (Special price):
Slovenija, Dalje i Le bandiere nere.

U trenutku kada književnost umire u pesniku, tekst postaje simbolička matica smrti, „prekrasno lice gubitka”, kako bi rekla Kristeva. I dok se na koži prepoznaju „olovne mrlje”, „neka mala slova, reči, lezije”, otkrivajući se u gestovima, nagoveštena večitom mimikrijom znaka – smrt književnosti još uvek nije strašna. (Slovenija)

„Dalje“ je jedan oblik simboličke mere koja se konstantno pomera, raste, transformišući iskustvo teksta u iskustvo supstancijalne krize. Jer, ako je ono najgore što nam se može dogoditi manje od onoga što možemo podneti, najgore se, dakle, uvek dešava. Poema Dalje je ekscesni čin objave, granično mesto vidljivosti događaja koji nikada nije upravo ono što smo kadri da podnesemo. (Dalje)

Moguće je moliti se i biti glas ništavila, biti izgubljen i pisati za neki budući vek, moguće je, naposletku, predvoditi „vojsku mrtvih na speedu” i istovremeno šaputati Gospi, „utrobi njenoj što leprša”. Postoji nešto programsko, manifestno, u poemi „Le bandiere nere“, a što zapravo, u čitavom „Sandinisti“ odjekuje kao smrtnosno jevanđelje, nadzemaljski a ljudski znak, neka čudna uteha, poslednja milost. (Le bandiere nere).
Dragan Bošković je već stvorio stih koji je revolucija i samom sebi kontrarevolucija.
(Iz pogovora „Najdalje“ Aleksandre Sekulić)"