Proizvodi

„Ova tragična priča ublažena trajnom ljubavlju i fantastičnim završetkom sveukupni je trijumf književnosti Elif Šafak.“
– Shelf Awareness

Čudesna priča o pripadnosti i identitetu, ljubavi i traumi, prirodi i obnavljanju

Kipar 1974. Dvoje mladih sa suprotnih strana podeljene zemlje sastaju se u taverni u gradu koji oboje nazivaju domom. Taverna je jedino mesto gde Grk Kostas, hrišćanin, i Turkinja Defne, muslimanka, mogu krišom da se sastaju. Sa pocrnelih greda vise venci belog luka, papričica i začinskog bilja. U njoj se nalaze najbolja hrana, muzika i vino u gradu. Ali ta taverna je još po nečemu posebna: u njoj čovek, makar i na nakratko, može da zaboravi na spoljašnji svet i njegove neizmerne patnje.

Usred taverne raste smokva kroz otvor na krovu. To drvo je svedok radosnih sastanaka dvoje mladih. Tu je i kad izbije rat, i glavni grad bude spaljen i razrušen, kad se mladi rastanu, a vlasnici taverne nestanu.

Decenijama kasnije u severnom Londonu šesnaestogodišnja Ada Kazancakis, koja nikada nije posetila ostrvo na kom su joj roditelji rođeni, želi da pronađe svoje mesto u svetu i očajnički traga za odgovorima pokušavajući da razotkrije godinama skrivane tajne. Jedina veza sa zemljom njenih predaka jeste smokva koja raste u dvorištu njihove kuće.

„Roman razotkriva koliko priče naših predaka nesvesno oblikuju naše živote i koliko je važno da razumemo naše nasleđe.“ – Washington Post

„Divan srceparajući roman o mračnim tajnama građanskih ratova i zlu ekstremizma.“ – Margaret Atvud

Kako izaći iz mračne šume dezinformacija i populizma pomoću kulture i optimizma.

Živimo u doba teskobe pritisnuti događajima oko sebe. Tište nas nepravda, patnja, neprestana kriza. Kako usred svega toga možemo da sačuvamo nadu i veru u bolje sutra? I kako da sačuvamo zdrav razum u doba sve žešćih podela?

U ovom snažnom pozivu na svesni optimizam, književnica i aktivistkinja Elif Šafak osvrće se na naše doba pesimizma, gde emocije vode i zavode politiku, a dezinformacije i strah su norma. Elif Šafak uranja u sopstvena sećanja i istražuje moć priča kako bi nam otkrila da književnost može da podstakne demokratiju, toleranciju i napredak. Uz to nas podseća da samo kada pažljivo slušamo jedni druge, uzajamna empatija postaje jača, a naša vera u bolju i mudriju budućnost snažnija.

„Dirljiv osvrt na neko drugo doba... smiren i velikodušan pogled na svet.“
– Guardian

„Jedna od najboljih spisateljica na svetu.“
– Hanif Kurejši

Na pragu četrdesete, Ela Rubinštajn, majka troje dece, supruga uspešnog i imućnog stomatologa, teži za novim izazovima i ljubavlju koja joj nedostaje u prividno srećnom braku. Prihvativši posao u izdavačkoj kući, piše recenziju za roman potpuno nepoznatog škotskog pisca Aziza Z. Zahare. Od tog trenutka njen život kreće potpuno novim putem...

Radnja romana je odvodi u Anadoliju 13. veka, u svet sufizma, derviških bratstava, u život mističkog pesnika Dželaludina Rumija i njegove srodne duše lutajućeg derviša Šemsa Tebrizija. Knjiga o ljubavi, božanskoj i ovozemaljskoj, sažeta u četrdeset pravila lutajućih derviša, koja se čita u jednom dahu i kojoj se iznova vraćamo...

Ljubav turske spisateljice Elif Šafak već dve godine je na samom vrhu listi bestselera u Turskoj.

Najuži izbor za Bukerovu nagradu

Dirljiv roman o snazi prijateljstva u najmračnija vremena

Šta ako, kad čovek umre, njegov mozak nastavi da radi još nekoliko dragocenih minuta? Tačnije, još deset minuta i trideset osam sekundi…

Svaki minut nakon njene smrti donosi Lejli neku čulnu uspomenu: na ukus začinjenog gulaša od mesa koze koju je njen otac prineo na žrtvu u čast rođenja dugo čekanog sina; na prizor šerpe u kojoj vri šećer kojim su žene depilirale noge kad muškarci odu u džamiju; na miris kafe s kardamonom koju je pila u bordelu u kom je radila. Sa svakom uspomenom priseća se i prijatelja koje je stekla u odsudnim trenucima u svom životu – prijatelja koji sad očajnički pokušavaju da je nađu.

Lejlina smrt oživljava nam tajne i čuda modernog Istanbula, prizivajući priče o tome kako je Lejla upoznala i zavolela svoje prijatelje. Kako se Lejlino putovanje na onaj svet bliži kraju, njena će odabrana porodica zaokružiti njenu priču i dati joj nesvakidašnji završetak.

„Čudesno delo neizmerne snage i lepote o suštini života i njegovom kraju.“ Filip Sands

„Raskošan, senzualan roman koji daje glas nevidljivima, nedodirljivima, zlostavljanima i oštećenima tkajući njihove bolne pesme u čistu lepotu.“ Financial Times

„Nezaboravno, dirljivo, prelepo napisano – i utemeljeno na čudesnim junacima koji dočaravaju raznolikost savremene Turske. Remek-delo.“ Piter Frankopan

Autorka bestselera Neimarov šegrt i Istanbulsko kopile.

Bajka o ljubavi, izdaji i sudaru različitih kultura.

„Moja majka je umrla dvaput. Zarekla sam se da njena priča neće biti zaboravljenja...“

Pembe Toprak ostavlja sestru bliznakinju i odlazi iz Turske zbog ljubavi – ide sa mužem Ademom u London. Topraci se nadaju da će i oni i njihova deca tamo započeti novi život. Međutim, koliko god daleko otputovali, sa sobom nose svoju tradiciju i svoja uverenja, za koja su mislili da su ih ostavili – nose ih u krvi.

Njihov najstariji sin Iskender upamtio je Tursku i oseća izdaju dublje od ostalih. Njegova sestra Esma je lojalna i iskrena uprkos bolu i patnji. I najzad, Junus koji se rodio u Londonu stidljiv je i drugačiji.

Život dece u porodici Toprak, uhvaćene u zamku grešaka iz prošlosti, menja i razara brutalni čin ubistva.

Čast je snažan roman čija se radnja odigrava u Turskoj i Londonu sedamdesetih godina prošlog veka, prepliće teme lojalnosti, izdaje i iskušenja iseljenika, sukobljava tradiciju i modernost, ukršta ljubav i patnju koje često razdiru porordicu.

„Elif Šafak se pridružila piscima kao što su Hanif Kurejši, Zejdi Smit, Monika Ali, Andrea Levi, koji nam pružaju mogućnost da kroz fikciju zavirimo u svet londonskih doseljenika." Independent

„Impresivno pripovedanje koje istražuje mračne strane vere i ljubavi.“ Sunday Telegraph

Bilo nas je šestoro: učitelj, šegrti i beli slon. Sve smo izgradili zajedno…

Istanbul, 1540. godina: zajedno s neobičnim poklonom za sultana u grad stiže slepi putnik. Dečak, potpuno sam u stranoj zemlji, bez imena i bez ičeg svog, izuzev Čote, retkog belog slona.

Prihvatiće ga kao krotitelja životinja u sultanovom zverinjaku gde će imati priliku da se sprijatelji sa sultanovom lepom kćeri, princezom Mihrimom u koju će se zaljubiti. U carskoj palati srešće i Džahana od Mimara Sinana, glavnog carskog neimara, koji ga uzima pod svoje okrilje pa zajedno uz Čotinu pomoć podižu neke od najveličanstvenijih građevina u istoriji. Ipak, čak i dok grade Sinanova trijumfalna zdanja kao što su džamija Sulejmanija i džamija Selimija, ispod površine zbivanja javljaju se uznemirujuće struje i među neimarovim šegrtima izbija zavist.

Nezaboravna priča o umetničkoj slobodi, kreativnosti i sukobu između nauke i fundamentalizma koja vrvi od upečatljivih likova i misterioznih avantura na raskošnoj pozadini osmanskog dvora, gde ljubav i lojalnost ne mogu da pariraju sirovoj moći. Sav u bojama Osmanske carevine, kad je Istanbul bio plodan centar jedne civilizacije, Neimarov šegrt je magična, zanosna bajka o jednom dečaku i njegovom slonu, u svetu čuda i opasnosti.

Radnja ovog romana, smeštena u nekada raskošni stambeni blok u centru Istanbula, govori o Palati Bombona koju je izgradio jedan ruski emigrant za svoju ženu po propasti carske Rusije. Palata je sada oronuo, tužan i zapušten dom desetoro ljudi potpuno različitih naravi i njihovih porodica.

Među stanovnicima su propali akademik, ženskaroš i teški alkoholičar koji je veoma sklon filozofiranju; gospođa opsednuta čistoćom i njena vašljiva ćerka; poklekla Jevrejka u potrazi za pravom ljubavlju i tužna, prelepa Plava Ljubavnica čija je prošlost samo još jedna od tajni skrivenih u zgradi.

Krađa „blaga“ iz Palate Bombona pokrenuće zagonetan sled događaja zbog kojeg će se stanovnici zgrade uputiti u sopstvene potrage za istinom.

Elif Šafak koristi narativnu strukturu čuvene Hiljadu i jedne noći i pravi priče unutar priča koje čine srž ovog duhovitog romana koji će vam otvoriti srce.

Dvadesetogodišnja Asja Kazandži živi sa svojom brojnom porodicom u Istanbulu. Zbog nekog tajanstvenog porodičnog prokletstva, svi muškarci porodice Kazandži umiru u ranim četrdesetim godinama života i stoga je to kuća žena, u koje spadaju Asjina lepa buntovna majka Zeliha, koja vodi salon za tetoviranje, Banu, koja je odskoro otkrila da je vidovita, i hipohondrična Feride opsednuta propašću koja samo što se nije dogodila. Kad im u goste dođe Asjina američko–jermenska rođaka Armanuš, počinju da izranjaju dugo skrivane porodične tajne povezane s burnom prošlošću Turske.

Ovaj zabavan i pronicljiv roman koji se bavi različitim pa ipak bliskom kulturama ali i političkim tabuima u Turskoj, doživeo je izuzetan uspeh među brojnim čitaocima širom sveta (preveden je u dvadeset osam zemalja).