Proizvodi

Najlepše priče Emila Zole!

U zbirci se nalaze priče:
Kako se umire,
Za jednu noć ljubavi,
Svetkovina u Kokvilu,
Žan Gurdon i
Odbojne.

Emil Zola (1840—1902) bio je francuski pisac i začetnik naturalističkog pravca. Pisao je priče i romane a objavio je i nekoliko studija o teoriji umetnosti. Ostaće upamćen ne kao samo jedan od najznačajnijih književnika Francuske i Evrope (izdvajaju se romani Žerminal, Nana i Čovek-zver) već i kao borac za pravdu i istinu, heroj siromašnih i optuženih (godine 1898. Zola se umešao u Drajfus aferu. Naime, reč je o Alfredu Drajfusu, francuskom oficiru, nepravedno osuđenom za izdaju. Zola je napisao čuveno otvoreno pismo predsedniku Francuske, „J’Accuse…!“, u kojem je tražio reviziju procesa. Ova afera je u potpunosti podelila francusko društvo, a trajala je čak 12 godina.) Danas počiva pored Voltera, Žan Žak Rusoa, Viktora Igoa i mnogih drugih francuskih pisaca čija su dela izmenila tok francuske istorije.

Remek-delo u kojem seksualnost, istorija i mit žive i umiru zajedno.

Jedan od najpopularnijih Zolinih romana Nana objavljen je 1880. godine kao deveti deo sage o porodici Rugon-Makar. Ova monumentalna freska francuskog društva oslikava materijalno, moralno i društveno posrnuće koje nalazi odjeka i u našem vremenu.

Najpoznatija kurtizana u istoriji književnosti Nana je kćerka pralje i radnika koji se zbog nesreće na radu propio. Upoznajemo je kao osamnaestogodišnju glumicu u pariskom varijeteu, bez mnogo talenta ali magnetske privlačnosti. Naizgled samostalna i samosvesna u svojoj ulozi kokete visokog društva, Nana postaje slavna, očarava muškarce od aristokrata do polusveta i glumaca, i prema svojim ljubavnicima postupa beskrupulozno. Dok je oni zasipaju poklonima i ispunjavaju sve njene prohteve, ona postaje prava „otmena dama, rentijerka gluposti i prljavštine mužjaka, markiza visokih trotoara“, ne prestajući, međutim, da žudi za običnom srećom i da prema najbližima gaji istinska osećanja.

Zolina težnja da ogoli i razobliči najniže porive visokih slojeva Drugog carstva čine Nanu jednim od prvih modernih romana u kojem se javljaju savremene teme, realistične opservacije o društvu, dijalozi i scenariji.

Objavljivanje Nane izazvalo je veliku kontroverzu zbog čega je roman gotovo preko noći postao bestseler, a danas se smatra klasikom francuske književnosti.

„Nana prelazi u mit, a ipak ostaje stvarna. Ona je vavilonska tvorevina.“
– Gistav Flober

„Neophodno je čitati Zolu ne zato da bismo u njegovom delu tražili opise prošlosti već da bismo bolje iz njega iščitali svoju budućnost.“
– salon-litteraire.com

Emil Zola traži nove oblike scenskog čitanja „sadašnjeg vremena”. Manifest je koliko objava željene reforme toliko i rezime prethodnih naturalističkih pokušaja, pre svega u domenu dramske književnosti

Roman Stranica ljubavi prati život mlade udovice i jednog lekara koje zbližava bolest udovičine dvanaestogodišnje ćerke, dok ona nikako ne može da se pomiri sa mišlju da njena majka može voleti još nekog osim nje. Ovo je nežan, dirljiv i jednostavan roman sa tri glavne ličnosti. Međutim, Zola od Pariza, gledanog sa visine, stvara živo biće koje nemo prisustvuje drami što se odigrava na stranicama romana i menja svoj izgled prema raspoloženjima ličnosti, sa svim igrama svetlosti, čas u blesku letnjih večeri, čas pod rafalom kiše i snega.