Proizvodi

Retke su biljke s toliko višestruko korisnih svojstava kao što su to borovnice ibrusnice. Brusnica je prirodni antibiotik koji dokazano ublažava razne upale. Zbog velikog sadržaja vitamina C i raznovrsnih minerala, podižu imunitet, korisne su za probavni sistem, pravilno funkcionisanje bubrega i jetre, sniženje šećera u krvi. holesterola i si. Pomažu protiv stresa, iscrpljenosti, održavaju vitalnost, te se doslovno smatraju životnim eliksirom!

Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.

Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.

Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).

U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).

Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.

Proizvodnja jabuke. Morfologija jabuke-koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte jabuke. Podloge, Podizanje zasada, Nega mladog zasada...

Proizvodnja šljive. Morfologija šljive - koren, stablo, deblo, list, pupoljci, cvet, plod, seme. Ekologija, Fiziologija, Sistematsko mesto i preci sorte šljive. Podloge, Podizanje zasada, Tehnologija gajenja...

Teme obrađene u ovoj knjizi su: Proizvodnja kajsije u Srbiji; Ekologija kajsije; Poreklo sorti kajsije; Podloge za kajsiju; Posrednik – deblotvorac; Podizdanje i nega zasada; Nega kajsije u rodu; Berba, klasiranje, pakovanje i čuvanje plodova kajsije; Hranjiva i upotrebna vrednost…

Dunja je, kao i većina jabučastog voća, stara voćna vrsta. Prema podacima Kandolea, ona se gaji preko 4000 godina, nikad kao glavna, već najčešće kao sporedna kultura. Pretpostavlja se da je poreklom sa Kavkaza, odakle se širila na istok i jug (u Malu Aziju), a odatle u staru Grčku. Iz Grčke je dunja preneta u Rim (pre početka naše ere) a zatim u ostale zemlje Evrope.
Plodovi dunje se malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već najčešće prerađeni u slatka, kompote, želea, džem i sok. Razlog tome treba tražiti u ukusu i hemijskom sastavu ploda. Plodovi dunje su trpkog kiselkastog ukusa (zbog sadržaja veće količine tanina) i veće čvrstoće sa dosta kamenih ćelija (što govori i o većem sadržaju celuloze).