Proizvodi

Iako iz perspektive avangardnih liričara smatran tradicionalnim pesnikom stroge forme, Milan Rakić u srpsku poeziju unosi niz inovacija, ponajviše na planu stiha i strofe. Uvodeći jampski jedanaesterac i aleksandrinac – klasične stihove srpske moderne – Rakić dugoročno menja ritam srpskog stiha. Pored toga, svojim refleksivnim pesmama zatvorenim „U kvrgama“, Rakićeva „Misao“ neretko bezizlazno kruži, kako u cikličnosti stiha, tako i u modernoj pesimističnosti koja je relevantna i današnjem čitaocu. Sa druge strane, njegova rodoljubiva poezija komunicira sa drugim umetničkim delima, tabajući put nizu pesnika koji će se oslanjati na srpsko-vizantijsku tradiciju, poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Branka Miljkovića, Ivana V. Lalića i drugih.   Sa Rakićem sam postao svesrdnim prijateljem već u prvom susretu, sa prvim pogledom, sa prvim stiskom ruke. Uostalom, sa Rakićem nije ni bilo mogućno drukče. On je bio napravljen od jednog komada, sav prav, neposredan, integralan, sav zatvorena linija. Ničeg napolovičnog, uslovnog, konvencionalnog. […] Njegova blagost karaktera, koju su drugi isticali, bila je, naprotiv, sva u sigurnosti, preciznosti, izdržanoj posebnosti, kao i njegove strofe. Jovan Dučić, Moji saputnici

.

Rakić je jedan od stubova naše poezije: skromniji od || najvećih, ali stub svakako", napisao je jezgrovitu ocenu o ovom srpskom pesniku Vojislav Đurić. Skerlić je povodom prve Rakićeve pesničke zbirke napisao da je reč o velikom umetniku stiha. Kasnije je, međutim, sasvim promenio mišljenje - povodom “Novih pesama” on Rakića preporučuje novom naraštaju kao učitelja u poetici. Miodrag Pavlović, međutim, konstatuje da bitne razlike između dve Rakićeve knjige u pesničkoj veštini nije bilo. Bogdan Popović je u svoju antologiju uvrstio četrnaest Rakićevih što ljubavnih, što misaonih, što rodoljubivih pesama. „Čak ni mlađi, buntovni duhovi, koji su se javili uoči rata kao prethodnica avangarde, čak ni oni u Rakića nisu dirali, kaže Predrag Palavestra, "nego su mu priznavali misaonu napregnutost i pripadnost „zamišljenoj poeziji"".