Stefan u svom mlađanom životu nije mogao ni da pretpostavi koliko samo jedna rečenica, možda tek iz nehata i u samoodbrani izgovorena, može da ti ozbiljno poremeti tok misli, promeni dan ili čak jedan deo života. Jedna jedina rečenica, taj tek sklop od nekoliko reči, ali tako snažnih, da ti se trenutno a jako ureže u mozak. Možda zato što je nisi očekivao, ili samo zato što se baš tu i tada pojavila.
Politički vic je toliko jedinstven i autentičan u odnosu na sve ostale ostale pojmove usmene narodne književnosti, da ga mnogi teoretičari svrstavaju ravnopravno i sa autorskim formama kao što su aforizam, satirična ili šaljiva poezija. Poznati nemački publicista , Verner Fink, tu autentičnost objašnjava jenostavno: Čega sve mora da se čuva političar? Slobodnih izbora, otvorenih rasprava, fanatika i viceva. U totalitarnoj državi vlast izbore može da namesti, rasprave da šćepa za vratove one koje ih pričaju. Vicevi se izmigolje svakoj poteri. Najbučnija propaganda, ubičajne fraze i parole, najrafiniranija laž – uz pravi vic sve postaje smešno, a to je najgore što se političaru može dogoditi.
