Proizvodi

„Nije to bila ljubav, to osećanje koje je vladalo između njih dvoje. To je bila neka tajnovita solidarnost.“ Ovako jedan od likova romana opisuje odnos između sredovečne Kler i njenog pet godina mlađeg brata Pola.

Izgradili su se oko Kler još neki, ne manje tajnovito čvrsti odnosi – sa nekadašnjom profesorkom klavira koja će je usvojiti, sa drugom iz detinjstva i ljubavlju iz školskih dana, kog će, i kad se njihova veza prekine, strasno voleti do kraja života, čak i sa ćerkom koju je napustila tek rođenu... Čudnovata Kler, prevodilac sa petnaestak jezika, žena prirode, otkriva se preko priča likova, a iz tih priča na videlo izlazi i davnašnja tajna koja je odredila živote brata i sestre i tajnovitu solidarnost među njima.

Sve se odigrava u bajkovitim i surovim predelima Bretanje čije boje, zvuci, mirisi i ukusi dopiru sa svake stranice.

Paskal Kinjar piše o ličnostima koje su zaista postojale, ali i te ličnosti i „istorijska zbivanja samo su stvarnosna pozadina na kojoj se gradi jedna neobična intimna povest, izmaštani isečak iz biografije čoveka koji je za sobom ostavio trag dovoljno dubok da bi ga potomstvo upamtilo, ali nedovoljno jasan da bi se o njemu sačinio celovit životopis“. Zato ga Kinjar dopisuje.

„Sva jutra sveta mogu se čitati kao jedan od onih tekstova koji govore o odnosu učitelja i učenika, njihovoj bliskosti i nerazumevanju, divljenju i surevnjivosti. Ali, roman ima i svoje drugo tematsko središte, a to je ljubav, telesna i duhovna, poetska i spiritualna, s ove i s one strane postojanja. Najzad, to je i priča o umetnosti, pravoj i prividnoj, introvertnoj i ekstrovertnoj.“

Jovan Popov, Neoklasicistička povest