Proizvodi

"Profesorka Radina Vučetić napisala je vrednu, korisnu i potrebnu knjigu, kojom je zaokružen pogled na najskuplju, najdramatičniju, najobuhvatniju i najambiciozniju akciju zdravstvene službe u posleratnoj Jugoslaviji.
U monografiji Nevidljivi neprijatelj – variola vera 1972, ona s naučnom minucioznošću obrađuje pojavu, tok, uticaj na svakodnevni život i socijalno-političke implikacije najveće evropske epidemije velikih boginja posle Drugog svetskog rata, koja je pogodila Jugoslaviju pre pola veka.
Prof. dr Zoran Radovanović
Prihvatajući se istraživanja epidemije velikih boginja u Jugoslavije 1972. godine, Radina Vučetić je sebi postavila zadatak da analizira ne samo pojavu bolesti i njen zdravstveno-istorijski aspekt, već da posmatra izuzetno složen splet procesa koje je bolest pokrenula u državi i jugoslovenskom društvu.
Ne zanemarujući jedan poseban vid ovog složenog fenomena, svakodnevicu i život za vreme epidemije u gradovima i selima u blizini žarišta, u bolnicama i karantinima, autorka daje sliku lјudskog ponašanja i reagovanja, od požrtvovanosti, prihvatanja nametnutih mera, do straha, sebičnosti, fatalizma, sujeverja...
Pred čitaocem je odlično, i - što nije čest slučaj u istoriografiji - zanimlјivo napisano štivo koje nimalo ne gubi od naučne analitičnosti.
Prof. dr Milan Ristović
"

Izdanje knjige "Život u socijalizmu (1945–1980)" na engleskom jeziku namenjeno je strancima koji posećuju našu zemlju. Čitalac će iz nje saznati kako se na teritoriji Srbije i cele bivše Jugoslavije živelo u doba socijalizma. I još: šta su sve izgradili učesnici omladinskih radnih akcija, kada su uvedeni prvi krediti, kada je fića postao nacionalni auto, kada su žene dobile pravo glasa, kako je proslavljan rođendan Josipa Broza Tita, kako su okončane studentske demonstracije 1968. godine.

"Rukopis Radine Vučetić predstavlja celovito i zaokruženo delo o institucionalnoj i vaninstituionalnoj cenzuri u Srbiji u socijalističkoj Jugoslaviji. Polazeći od proučavanja fenomena cenzure u zemljama realnog socijalizma (iza Gvozdene zavese), autorka se fokusira na Jugoslaviju/Srbiju kao zemlju u kojoj samoupravni sistem donosi drugačije perspektive, ali u kojoj partijski aparat nalazi sopstvene mehanizme cenzorskog delovanja.

Ova monografska studija svakako da predstavlja sasvim novi naučni doprinos kako istoriji, tako i kulturnoj politici, menadžmentu u kulturi (institucionalno sećanje) i sociologiji kulture. Na osnovu sopstvenih terenskih istraživanja autorka dolazi do novih uvida i zaključaka, pokušavajući da definiše upravo jugoslovenski oblik cenzure bez cenzure, bez institucionalizovanog okvira i procedura karakterističnih za druge socijalističke zemlje.

Mnoge teme koje knjiga obrađuje, nauka je do sada „preskakala“ , a tek njihovom obradom se mogao steći istinski uvid u mehanizme delovanja kulturne politike.

Praveći razliku između preventivne i suspenzivne cenzure, ukazujući na raskorak između propisa i realnosti, Radina Vučetić je svojim teorijskim i empirijskim istraživanjem osvetlila u celosti teško uhvatljiv fenomen „cenzure bez cenzure“ i omogućila nam da razumemo kulturno-politički kontekst Srbije i Jugoslavije, definisanu kulturnu politiku, ali i njenu realnost, istinsku (ne)implementaciju, tu „fluidnost sistema cenzure“. - Iz recenzije Milene Dragićević Šešić

Značajan prilog istorijskom i kulturološkom istraživanju naše bliske prošlosti. Ovo je izuzetno savesno dokumentovan rad koji koristi bogatu arhivsku građu, kao i gotovo svu dostupnu literaturu koja se bavi fenomenom amerikanizacije i zvaničnim i nezvaničnim putevima kojima je ona ulazila u socijalističko društvo Jugoslavije, imajući tako odlučujuću ulogu u izgradnji njenog posebnog statusa, između Zapada i Istoka. Kultura se ne posmatra kao izolovan domen, već kao srž političkog.
Posebnost ove knjige proizlazi iz lakoće upotrebe složene i fundirane metodologije, što čini da se čita bez napora, s neprekidnim interesovanjem. Tome doprinosi i činjenica da je autorka, kako sama ističe u uvodu, doživela i živela kulturu o kojoj govori, što čini da njena analiza, zasnovana na objektivnim činjenicama, ne dozvoljava da one ostanu apstraktne, već im kroz proces interpretacije dodaje specifičnu boju i teksturu. (Prof. dr Jelena Đorđević)

Saznajte kako su živeli Beograđani na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek! I još nešto: kada su se u Beogradu pojavili prvi automobili i tramvaji, kako su Beograđani uređivali stanove, gde su se upoznavali mladići i devojke, šta su Beograđani jeli i kako su se zabavljali, kako su se oblačile dame i kada je u Beograd stigla prva fudbalska lopta.