Proizvodi

U godini kad se obeležava 200 godina od rođenja Knez Mihaila, štampali smo knjigu koja sadrži 7 izabranih drama, koja svaka na svoj način, priča priču o ovom znamenitom vladaru Srbije. Obuhvaćeni su naši poznati pisci: Svetlana Velmar-Janković, Miodrag Ilić, Đorđe Maletić, Živorad - Žika Lazić, Miladin Ševarlić, Zorica Simović i Olivera Pantović Kolarić.

U izboru se nalazi šesnaest duodrama srpskih pisaca. Nastale su u dugom vremenskom periodu koji obuhvata nekoliko decenija. Grupisani su prema svojim dominantnim karakteristikama. Tih šesnaest duodrama može se posmatrati kao paralelna istorija srpske drame; teme, ideje i njihova umetnička obrada donosili su isečak iz složenije pozorišne delatnosti, pri čemu je kamerni ton – imanentan duodrami – usmeravao čitaočevu i gledaočevu pažnju na unutarnji doživljaj dramskog lika..

Dositej je vremenom postao ličnost koja je iz nacionalne istorije, književnosti i antropologije ušla u dramu i postala dramski junak. Naime, Dositej se kao dramski junak, pojavljuje – koliko je do sada poznato – u deset pozorišnih, radijskih i televizijskih drama naših pisaca. Četiri drame pisane su za pozorišno prikazivanje (Mladost Dositeja Obradovića Koste Trifkovića, Učitelj Dositej Jovana Radulovića; Vožd i diplomatija Milana Đokovića i Dosije Dositej Eliane Gavrilović), tri za radio (Dositej Zvonimira Kostića, Dositejeva poslednja noć Olge Savić i monodrama Saputnik Miodraga Matickog) i tri za televiziju (serija Vuk Karadžić, prema tekstu Milovana Vitezovića, u kojoj se Dositej pojavljuje o dve epizode, potom Jastuk groba mog Slobodana Stojanovića i Noćno putovanje u Karlovce Dušana Belče). Pišući o svih deset dramskih tekstova u kojima se pojavljuje Dositej, Radomir Putnik zaključuje: „Sakupljene na jednom mestu, drame srpskih pisaca u kojima je Dositej dramski junak ili lik, svedoče o potrebi scenskog, filmskog, radijskog ili televizijskog prikazivanja nekih važnih delova Dositejevog života. I kada je reč o biografskom pristupu, i kada autori grade svoju sliku Dositeja i njegovog delanja, čitaocu se nameće neodoljivi utisak da je Dositej Obradović jedna od naznačajnijih ličnosti novije srpske istorije, a da su osnovne idejne i prosvetiteljske postavke njegovog dela i dalje nezaobilazne i vredne poštovanja. Sve drame, od Trifkovićeve do Belčine, sadrže zajednički imenilac koji bi mogao da glasi: Dositej je naš savremenik".

Umetnička vrednost Putnikovićevih basni, između ostalog, leži i u odlikama njegovog stila. One nose izvesnu dozu mirnoće i otmenosti. U njima nema suvišnih reči. Njegov stil traži da rečima bude tesno a mislima široko.

Venijaminov krst je zbirka drama pisanih za radio, tokom neprekidnog višedecenijskog pregalaštva Radomira Putnika na polju kulture i umetnosti. Značaj ovih drama je vanvremenski, baš kao što je i njihovo prikazivanje zbog prirode samog medija vanprostorno.
Dela "Venijaminov krst", "Pokajnica", "Simon iz Kirene", "Poslednji trenuci kralja Aleksandra i kraljice Drage", "Kuća na keju" i "Noć u Keltijevoj kući" su različitih dramskih žanrova, ali jedinstvenog autorskog rukopisa koji se suvereno prepoznaje u svakome od njih - tri apokrifne drame, jedna istorijska i dve žanrovske (kriminalistika i fantastika).
Na koncu svake od ovih povesti mi spoznajemo razloge zbog kojih se autor odlučio da ih predstavi publici u upravo tom mediju. To je osobina koja odlikuje pravog istinskog poznavaoca kako umetnosti, tako i zanata: umeće da prilagodi materijal odabranom načinu izražavanja.
Autor ilustracija, drvoreza, u zbirci je Nebojša Radojev.

Priče o životinjskom svetu koji umnogome liči na naš mogu čitati mladi i stariji. Radomir Putniković, jedan od naših najznačajnijih basnopisaca, opominje da se ne zaboravimo, već da humanost i brigu o drugima stavimo u prvi plan bitisanja. Junaci basni iz ove knjige podsetiće nas na različite mogućnosti razrešavanja sukoba, na to da nismo svaki put u pravu i, što je najvažnije, da naša promena može učiniti svet boljim i pravednijim.

.

Knjiga koja se nalazi pred vama ima nameru da pokaže, i dokaže, da je jedan broj međunarodnih faktora i političara, koji su učestvovali u odlučivanju u građanskom ratu u Jugoslaviji od 1991.do 1999, a i kasnije, bio loše informisan, često bez poznavanja osnovnih geografskih, istorijskih i geopolitičkih činjenica. Do koje mere su išli neznanje, neupućenost i predrasude onih koji su sebe smatrali kompetentnim da vode politiku o narodima Jugoslavije, predmet je izbora korespondencije koju sam vodio s ovim političarima.