Proizvodi

Klasik Stevana Sremca.

Pred tobom je roman Pop Ćira i pop Spira koji na jedinstven način, uz puno humora, prikazuje vojvođansko selo (piščev rodni kraj) i njegove običaje. Ova knjiga je ujedno i najpopularnije delo Stevana Sremca jer, kroz takozvani paralelizam, daje sliku dve porodice, dva popa, dve opasne popadije, dve ćerke spremne za udaju i dvojice potencijalnih mladoženja. Sigurno ćete uživati u druženju sa likovima koji pripadaju nekom drugom dobu, ali nam kroz smeh i šalu poručuju da prave vrednosti na kraju ipak dolaze do izražaja.

Pop Ćira i pop Spira

U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu – koju je poručio kod njih u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu – a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao, pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi pa zapeva, onako kao za sebe…

Biblioteka Za zlatnu medalju ima za cilj da približi deci lepotu pisane reči uz pažljivo odabrana književna dela koja odolevaju izazovima vremena. Ediciju čine sabrana literarna ostvarenja, klasične, ali i savremene književnosti, koja su namenjena deci školskog uzrasta, te su idealan poklon prilikom nagrađivanja učenika u svim vrstama takmičenja.

Roman pop Ćira i pop Spira najpoznatije je delo Stevana Sremca. To je humoristički roman koji opisuje život i svađu dvojice popova u jednom vojvođanskom selu. Nadahnuće za priču pisac je dobio iz stvarnog događaja, kad je jedan pop drugome u svađi izbio zub, koji su kasnije u šali zamenili konjskim pre nego što su otišli vladiki da presudi krivca.

Pored dva popa, dve žustre popadije i dve ćerke, čiji odnos varira od srdačnog prijateljstva do otvorene netrpeljivosti i burnih svađa, Sremac nas upoznaje s još živopisnih i šarmantnih likova, a sve to začinjeno realističnom slikom vojvođanskog sela i tamošnjeg mentaliteta, kao i bogatim rečnikom tog doba i podneblja.

Kada je pisao dela Zona Zamfirova i Ivkova slava, Stevan Sremac je zaista polazio od istinitih priča. O događaju iz Zone Zamfirove saznao je od Branislava Nušića. Podvala sa lažnom otmicom devojke koja će nedužna biti osramoćena dogodila se 1895. godine u Prištini. Tiče se kuće bogatog čorbadžije Zamfira Kijametovića čiju su ćerku često nazivali Zone. Ivkova slava zasnovana je na anegdoti koja se zaista desila, a govo svi junaci su bili stvarne ličnosti. U pripoveci je opisana proslava slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Tri prijatelja dolaze svom pobratimu Ivku na Đurđevdan, a pripovedač pokazuje šta se dešava kada gosti ostanu mnogo duže od očekivanog. Sremac svojim prepoznatljivim umetničkim postupcima zasmejava čitaoce, ali u isto vreme verno prikazuje palanački mentalitet.

Ivkova slava • Zona Zamfirova • Pop Ćira i pop Spira • Limunacija na selu • Vukadin • Kir Geras

„Ono boemsko i istinsko ljudsko u Stevanu Sremcu instinktivno su ga vodili da u malograđanskom svetu voli ono što je životnije (Ivkovi kardaši, Mane iz Zone Zamfirove i drugi) ili se srdačno smeje ljudskim nastranostima, smešnim ambicijama i postupcima (Vukadin). Sremac, u tom svetu i životu, voli pre svega i najviše ono što pobuđuje na smeh, spontan, bučan, razdragan.“ Dimitrije Vučenov

Više od jednog veka romani i duže pripovetke Stevana Sremca zasmejavaju i razgaljuju čitaoce svojim likovima Ivka jorgandžije i njegovih pajtaša, Maneta i Zone Zamfirove, Vukadina, kir Gerasa, pop Ćire i pop Spire, Jule i Melanije, svih onih nezaboravnih karaktera kojima je ovaj pisac u svojim delima oživeo palanački mentalitet i smešne osobine svog naroda. Budući prevashodno humorista, Sremac se odvaja od dotadašnjih realista koji su pisali pripovetke iz seoskog života i daje široku sliku društva, pri čemu je do danas ostao jedinstven srpski pisac koji se uspešno oprobao u tri različita narečja srpskog jezika, obogatio njegovu leksiku i dočarao kako partijarhalnu i tradicionalnu tako i onu građansku Srbiju svoga doba.

Nekoliko Sremčevih pripovedaka, kao i romane Ivkova slava i Zona Zamfirova, karakteriše uspelo korišćenje dijalekatskih i lokalnih osobina niškog govora. U romanu Pop Ćira i pop Spira, najpopularnijem njegovom romanu o svađi i tuči dvojice popova Bačvana, takođe uspešno iskoristiće provincijalizme, varvarizme i kolikvijalni govor banatskih i bačkih žitelja da prikaže društvene prilike u Vojvodini onog vremena. Najzad, Beograd, šumadijsku palanku i govor koji je preovlađivao u građanskim sredinama u Srbiji s kraja XIX veka ovaj klasik srpske književnosti ovekovečio je u romanima i dužim pripovetkama Vukadin, Kir Geras, Buri i Englezi, Čiča Jordan i još nekima.

I pored svojih neprolaznih likova, glavni junak Sremčevih dela je atmosfera smeha. Smešne situacije, anegdote i zbivanja izašli su iz njegovih romana i zauzeli mesto u narodnom predanju i prepričavanju kao događaji koji su se stvarno odigrali. Zato su uvek bili pogodni za pozornicu, pa je još sam pisac dramatizovao svoj roman Ivkova slava, a do danas se brojne dramatizacije njegovih dela igraju u pozorištima i prenose na film i televiziju.

Stevan Sremac je najpoznatiji pisac regionalne tematike u srpskoj književnosti. Svojim delima obuhvatio je više sasvim različitih geografskih oblasti, pa se njegovo stvaralaštvo može podeliti na dela vojvođanske tematike, beogradske i niške. Pored tematizacije specifičnog narodnog života, Sremac je uspeo dosledno da prenese i jezičke osobenosti određenih oblasti. Zajednička osobina svih njegovih dela je tematizacija kulturno-istorijske i socijalne smene epoha i nostalgija prema vremenu koje prolazi.

U ovom izboru zastupljena su sledeća dela: Zona Zamfirova, Čiča Jordan, Kir Geras i Ibiš-aga.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.

U pripoveci Ivkova slava, u kojoj je glavni junak gazda Ivko jorgandžija, opisuje se način proslavljanja krsne slave na jugu Srbije krajem XIX veka. Polazeći od narodnog običaja da se gosti na slavu ne zovu, kao i da se ne smeju ispraćati pre nego što sami pođu, pripovedač pokazuje šta biva kada se običaj shvati doslovno, te gosti ostanu mnogo duže od očekivanog.
Naročitim smislom za humor, što je Sremčev prepoznatljiv umetnički postupak, ovaj pisac nasmejaće čitaoce, ali će isto tako verno dočarati palanački mentalitet, te navesti na razmišljanje da li se, posle više od jednog veka, nešto promenilo.


Stevan Sremac (1855–1906), jedan od najpoznatijih proznih srpskih pisaca, rođen je u Senti u Bačkoj, gde je i proveo svoje detinjstvo. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, da bi 1868, na poziv svog ujaka Jovana Đorđevića, otišao u Beograd.
U prestonici je pohađao Prvu beogradsku gimnaziju, a kasnije školovanje nastavio u Velikoj školi, gde je i diplomirao na istorijsko-filološkom odseku. Čitavog života radio je kao profesor, a kao književnik proslavio se 90-ih godina XIX veka.
Među srpskim realističkim piscima Stevan Sremac se smatra najizrazitijim predstavnikom humorističke proze. Njegova najpoznatija dela su: Pop Ćira i pop Spira, Vukadin, Zona Zamfirova, Ivkova slava, Ibiš-aga, Čiča Jordan, Kir Geras i mnoga druga.

U ovom romanu Stevana Sremca, po kome je snimljen i istoimeni film, prikazana je priča o zabranjenoj ljubavi dvoje mladih: Mane, kujundžija, zavolio je Zonu, kćerku čorbadžije Zamfira. Riječ „čorbadžija“ se u nekim djelovima Otomanskog carstva, u Makedoniji, Srbiji i Bugarskoj, upotrebljavao kao oznaka za seosku elitu, seoske glaveštine i bogate seljake. Mane i Zona pripadaju različitim društvenim i ekonomskim slojevima. Da li ljubav ima snagu da prevaziđe sve one prepreke koje postavljaju strogi hijerarhijski nazori patrijahalne sredine, jeste pitanje koje Sremac, jedan od najznačajnijih autora srpskog realizma, postavlja u ovom značajnom djelu.

Ljubavna priča uz koju sazrevaju generacije.

Zona Zamfirova je knjiga uz koju odrastaju generacije. Koja je tajna njene popularnosti? Zašto se i sto godina posle prvog izdanja priređuju pozorišne predstave, televizijske serije, igrani filmovi i mjuzikli i zašto su po pravilu hitovi svog vremena? Kako iz jedne konvencionalne fabule o dvoje mladih, razdvojenih staleškim razlikama, koji posle mnogobrojnih ljubavnih trzavica nalaze mir u bračnoj luci, nastalo je opšteprihvaćeno, nacionalno delo? Zato što delo ne čini tema nego način na koji je interpretirana.

A priča o Zoni, bogatoj mezimici ćerki, i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, iskazana zavodljivim staroniškim dijalektom, ispričana je tako da objedinjuje bajkovitost ljubavne priče i erotsku suptilnost, čaršijsko ogovaranje i etnografsku faktografiju, novinske paskvile i simboliku detalja, dobronamerni humor i britkost satire – i, što je posebno značajno, pripovedačku samoironiju i autoparodiju.

U Zonu Zamfirovu je tako usađen i njen sopstveni antiroman: ironični pripovedač razgrađuje idiličnost priče o mladima što se vole, uzdrmava značaj rodnih uloga, igra se kompleksima u kojima se naš čovek i danas prepoznaje – i gradi, književnim sredstvima modernog doba, ljubavnu priču za sva vremena.

.

Zona Zamfirova je delo Stevana Sremca, koja prikazuje Niš krajem devetnaestog veka. Reč je o Nišu tek oslobođenom od Turaka, zbog čega u njemu takvo šarenilo u kome se prepoznaje ono "staro tursko " i "novo srpsko", odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatraču, nije promaklo ni jedno ni drugo.

Biblioteka Lastavica predstavlja pažljivo odabrana, najlepša klasična dela srpske i svetske književnosti za decu. Osmišljena sa ciljem da vas upozna i podseti na čudesne priče koje nikada ne zastarevaju, a koje su voleli i naše mame, tate, bake i deke. Lastavica raširenih krila donosi celokupna dela.

Pripremite punu veškorpu krofni, lepo se smestite i uronite u jedno od najsmešnijih dela srpske književnosti. Roman Stevana Sremca Pop Ćira i pop Spira, na neponovljiv način prikazuje vojvođansko selo i njegove običaje. Dva popa, dve opasne popadije, dve popovske ćerke, budući zetovi i jedan zub nasmejaće vas do suza. Ah, da ne zaboravimo nahtmuziku, rešeto, klajderštok, šnuftiklu... Zbunjujuće reči? Nikako! Potražite ih u rečniku stranih reči i izraza na kraju knjige, koji će vam približiti jezik prošlih vremena. Ne bi nas čudilo da, kada završite čitanje, nestanu sve krofne iz korpe!

Čuveni Sremčev roman prikaz je vojvođanske sredine dat kroz priču o dva popa i njihovim porodicama i svađi oko poželjnog zeta. Vrcav jezik, oštra zapažanja, odlična karakterizacija likova i sveprožimajući humor omogućavaju brojnim generacijama čitalaca da i danas, sa nesmanjenim intenzitetom, uživaju u romanu.

Rastko ; Pravednikova molitva ; Kralj Dragutin ; Smrt cara Lazara ; Poslednji Badnji dan.

Stevan Sremac, jedan od najvećih srpskih realističkih pisaca, oslikao je u Zoni Zamfirovoj egzotičnu ljubavnu priču kujundžije Maneta i čorbažijsle ćerke Zone i smetio je u ambijent starog Niša s kraja 19. veka. Veštim zapletima oslikan je južnjački mentalitet, duh i temperament kao i odnos prema ljubavi. Pisac je izuzetno uspešno oživeo arhaični niški govor i običaje.
Uspeh Zone Zamfirove potiče koliko od humorističkog nerva piščevog, toliko i od samog, živog govora, od načina na koji Sremčevi likovi misle i saopštavaju svoje misli.

Zona Zamfirova je delo Stevana Sremca, koja prikazuje Niš krajem devetnaestog veka. Reč je o Nišu tek oslobođenom od Turaka, zbog čega u njemu takvo šarenilo u kome se prepoznaje ono "staro tursko " i "novo srpsko", odnosno patrijarhalni moral starih i shvatanja nekog mladog i novog sveta. Stevanu Sremcu, dobrom posmatraču, nije promaklo ni jedno ni drugo.

Stevan Sremac, jedan od najvećih srpskih realističkih pisaca, oslikao je u Zoni Zamfirovoj egzotičnu ljubavnu priču kujundžije Maneta i čorbažijsle ćerke Zone i smetio je u ambijent starog Niša s kraja 19. veka. Veštim zapletima oslikan je južnjački mentalitet, duh i temperament kao i odnos prema ljubavi. Pisac je izuzetno uspešno oživeo arhaični niški govor i običaje.
Uspeh Zone Zamfirove potiče koliko od humorističkog nerva piščevog, toliko i od samog, živog govora, od načina na koji Sremčevi likovi misle i saopštavaju svoje misli.

"Zona Zamfirova" je najlepši ljubavni roman u srpskoj književnosti. U našem izdanju obogaćen je zanimljivim ilustracijama, fotografijama i dokumentima iz vremena o kome se govori. Na marginama stranica slikom i rečima objašnjeni su mnogi važni pojmovi iz dela. U "Pustolovnom dodatku" otkriva se tajna piščeve radionice - kako je tekla stvaralačka drama od zapisane anegdote do poslednje verzije romana. Na kraju knjige date su sažete ocene književnih kritičara i istoričara književnosti o vrednosti ovog dela. Zbog svega toga čitanje ove knjige biće vam pravo uživanje. Na 52. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga ova knjiga bila je povod za nagradu sajma "Kreativnom centru" za najbolju ediciju za 2007. godinu.

Čuveni Sremčev roman prikaz je vojvođanske sredine dat kroz priču o dva popa i njihovim porodicama i svađi oko poželjnog zeta. Vrcav jezik, oštra zapažanja, odlična karakterizacija likova i sveprožimajući humor omogućavaju brojnim generacijama čitalaca da i danas, sa nesmanjenim intenzitetom, uživaju u romanu.