Proizvodi

Prevela sa nemačkog Maja Matić
Da li Evropska unija još uvek može pronaći svoj put u budućnost?

U žiži interesovanja ne samo evropske nego i svetske javnosti je pitanje šta će se dogoditi sa Evropom, odnosno Evropskom unijom. Za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru to je posebno važno pitanje, jer se ove države spremaju da uđu u članstvo Evropske Unije. Suočeni sa Bregzitom i finansijskom krizom, populizmom i strahom od rastuće desnice, čini se da postoji samo izbor između sukoba i stagnacije. Ova knjiga je ohrabrujuća i na stručan način pruža odgovore koji su veoma korisni posebno mladim ljudima, studentima i stručnjacima iz oblasti političkih studija, istorije i prava, sociologije i drugih društvenih nauka, kao i nevladinim organizacijama i medijskim poslenicima.

Očima istoričara i stavom ubeđenog Evropljana, Volfgang Schmale istražuje korene pomenutih fenomena i razmišlja o odnosu između nacije i Evrope. Iznad svega, pokazuje kako Evropska unija još uvijek može pronaći svoj put u budućnost.

Volfgang Šmale:

Profesor je savremene istorije na univerzitetu u Beču. Bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Neka od njegovih najznačajnijih dela su: E-Learning Geschichte, Bauerlicher Widerstand, Gerichte und Rechtsentwicklung in Frankreich. Clio je na srpskom jeziku objavio njegove knjige Istorija evropske ideje (2003) i Istorija muškosti (2011).

Predstave o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip, menjale su se sa godinama, od civilizacije do civilizacije. Volfgang Šmale obraća pažnju na te promene, njihovu istorijsku uslovljenost, posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenih interesovanja.
Pojava knjige Istorija muškosti u Evropi 1450-2000 značajan je događaj u kulturnoj istoriji i istoriji mentaliteta. Ona prati rađanje modela „novog muškarca“ tokom evropske renesanse, kada je izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama“. Zadržavajući se na analizi ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, Šmale se neminovno zadržava na epohi Francuske revolucije, kada je oblikovan kasnije široko popularan pojam „regenerisanog muškarca“. Prateći pojavu kroz istoriju, poznati bečki istoričar beleži prelomne trenutke, vezane za studentske pobune s kraja šezdesetih godina, kada se u Severnoj Americi i Evropi postavljaju temelji naredne definicije „novog muškarca“ u istoriji. Odrednice „novi Adam“, „regenerisani“, odnosno „novi muškarac“, označile su početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.