rvi put na srpskom jeziku, u prevodu sjajne Dragane Valigurske, Vitkacijev roman 622 pada Bunga ili demonska žena.
Stanjislav Ignaci Vitkjevič je čuveni poljski pisac, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti, filozof i poliglota.
Dubina zeva na površi, a površ je pak dno dubine.
Možda ne priliči da pišem predgovor za sopstvenu knjigu beletrističkog sadržaja, ali šta je – tu je.
Ne može se opisati žena 'iznutra'. Pred tim zadatkom su poklekli i najznamenitijih književni velikani. Ženu 'iznutra' može opisati samo žena. Čudno, nikada to ne radi. Jedini pokušaj u tom pravcu, iako ne u potpunosti sproveden, predstavljaju genijalni romani Zofie Nalkovske, nedovoljno, smatram, cenjene kod nas. Sve ostale dame koje pišu, posvećene su obmanjivanju sebe i drugih. To nipošto ne znači da je žena čudovište koje je nemoguće demaskirati. Prava žena nije ni loša ni dobra – jednostavno je žena, i to je dovoljno, a krivi su uvek i isključivo muškarci.
„Ovo je prvi celovit, sistematičan i detaljan opis i analiza animiranog filmskog stvaralaštva producentske kuće Neoplanta film iz Novog Sada(...) predočena je ubedljiva i dokumentovana slika okolnosti u kojima su se u Neoplanti stvarali dokumentarni i igrani filmovi, kao i niz situacija vezanih za takozvani Crni talas...“
Prvi feministički roman izdat u Švedskoj, prvi put preveden u Srbiji.
Roman Novac predstavlja kritički pogled na društvo koje ženi obezbeđuje sigurnost jedino putem braka. Knjiga prati život mlade žene, Selme, koja pokušava da potisne svoju kreativnu ambiciju i uklopi se u nametnuti bračni život.
