Proizvodi

Književni prvenac britanske spisateljice Mardžori Bouen, Milanska guja, priča je o borbi za vlast, o časti, ljubavi i izdaji, smeštena u Milano s kraja 14. veka. Đan Marija Galeaco Viskonti u svojim rukama već drži veliki deo Lombardije, i ne preza ni od čega kako bi utvrdio i ojačao svoju vlast, ne štedeći ni članove svoje porodice, a istovremeno pokušavajući da pronađe nekog ko će ga voleti radi njega samog, ako je ljubav za čoveka poput njega uopšte moguća…
Milanska guja je i priča o strašnoj ceni koju je jedan čovek platio jer se suprotstavio tom i takvom tiraninu, morajući pritom da otkrije je li mu čast važnija od pobede – i da li mu je ljubav važnija čak i od časti.

Od mita o Izanakiju i Izanami i stvaranju sveta, nastalog da bi se objasnilo poreklo japanskih ostrva, do kaidana, tj. priča o duhovima koje izazivaju jezu, i stotina kamija (bogova ili duhova), onija (demona ili zloduha), ratnika i junaka o kojima se pripoveda, japanske legende ispredaju povest o zemlji, naciji, narodu i božanskom nasleđu japanskih careva. Često krvava i u svojoj srži natprirodna, ova zbirka predstavlja upečatljivo i nezaboravno štivo.

"Dok niz okrutnih ubistava potresa London, ni vlasnicima malog pansiona, bračnom paru penzionisanih kućnih slugu, ne ide baš najbolje: na samom su rubu finansijske propasti. Ali kada se jedne maglovite noći na njihovom pragu pojavi misteriozni stanar, njihova sreća će se preokrenuti… Ili barem isprva tako izgleda.

Misteriozni stanar se smatra prvim književnim delom zasnovanim na zločinima Džeka Trboseka, londonskog ubice s kraja 19. veka čiji identitet nikada nije otkriven. Ovo delo sjajne psihološke iznijansiranosti izvanredna je slika toga šta jedan niz nerešenih ubistava može učiniti pojedincu, porodici i čitavom društvu."

Ovaj luksuzni komplet sadrži pet pažljivo odabranih zbirki: Klasične kratke priče, Klasične horor priče, Klasične ljubavne priče, Klasicne priče - misterije i Klasicne priče fantastike. Svaka knjiga donosi antologijske tekstove najvećih svetskih autora, uz više od 250 ilustracija. Spakovane u prelepu kolekcionarsku kutiju, ove knjige zajedno čine jedinstveno književno putovanje kroz žanrove.

Zbirka „Klasične priče fantastike“ velikih majstora pripovedanja poput H. Dž. Velsa, Meri Šeli, Artura Konana Dojla, Marka Tvena, H. F. Lavkrafta i drugih, sadrži dvadeset pet priča sedamnaest različitih autora. Donose vam uzbudljive avanture, neobične preobražaje i zadivljujuće naučno-fantastične svetove.
Od misterioznog i pesimističnog sveta „Kraj vavilonskih voda“ Stivena V. Beneta, do duboko filozofskih pitanja u „Preobražaju“ Meri Šeli – svaka od ovih priča čitaocima nudi uvid u izmaštane svetove u kojima se brišu granice između stvarnosti i fantazije.
Sakijev „Gabrijel Ernest“ razotkriva mračnu igru identiteta, dok „Eksperiment doktora Hajdegera“ Natanijela Hotorna pokreće pitanja o moralnosti i opasnostima naučnih istraživanja.
„Mašina za dezintegraciju“ Artura Konana Dojla otvara vrata tehnologiji koja može promeniti prirodu samog našeg postojanja.
U kratkoj priči „Hiljadu smrti“ Džeka Londona susrećemo se s filozofskim pitanjima života i smrti u nizu eksperimenata nad glavnim likom.
Knjiga sadrži čak šezdeset šest pažljivo odabranih ilustracija koje vas i slikom uvode u svetove u kojima se odvijaju ove fantastične priče, čineći ih još živopisnijim.
U ovoj zbirci nije na delu samo čista književna fantazija – ovde je svaki motiv ujedno i izazov, svaki lik nosi neko pitanje, a svaki zaplet je misterija koju treba razrešiti. Otkrijte svetove koji će vas sigurno očarati, ponegde zapanjiti i verovatno nadahnuti da preispitate granice mogućeg."

Zbirka „Klasične priče – misterije“ sadrži 19 priča napisanih od strane 12 vrhunskih autora, poput Artura Konana Dojla, Oskara Vajlda, Čarlsa Dikensa, Gilberta K. Čestertona i mnogih drugih.

Knjiga sadrži čak 50 pažljivo odabranih ilustracija koje prate ove maestralne misterije, dodatno oživljavajući atmosferu i radnju. Otkrijte zašto su ove priče postale večiti klasici: jedan zaplet, jedan trag – i cela večnost misterije pred vama.

Knjiga „Klasične ljubavne priče“ donosi vam 22 nezaboravne priče, iz pera nekih od najpoznatijih autora svih vremena. Uživaćete u delima koja istražuju različite aspekte ljubavi, od strasti i požude, do žrtve i tuge, kroz jezičke bravure majstora kao što su Natanijel Hotorn, F. Skot Ficdžerald, Anton Čehov, Džozef Konrad, Kejt Šopen i mnogi drugi.

Da li će vaša omiljena priča biti „Rapačinijeva ćerka“ Natanijela Hotorna, koja istražuje mračnu i tragičnu ljubavnu priču između dvoje mladih ljudi?
Ili će to biti „Darovi mudraca“ O. Henrija, dirljiva priča o nesebičnosti i ljubavi koja traje uprkos svemu?

Među pričama koje će vas oduševiti, nalazi se i „Dama sa psom“ Antona Čehova, priča o ljubavi koja prevazilazi društvene norme i očekivanja, kao i „Oluja“ Kejt Šopen, koja na hrabar i inovativan način istražuje žensku strast i želju.

„Zimski snovi“ F. Skota Ficdžeralda istražuju ambicije, ljubav i gubitak, dok „Maštovita žena“ Tomasa Hardija oslikava ljubavne komplikacije i nesporazume koji mogu nastati između dvoje ljudi.

Ove i mnoge druge priče u ovoj zbirci pružaju dubok uvid u ljudsku prirodu i ljubavne odnose, istovremeno zabavljajući i inspirišući. Svaka priča je jedinstvena i donosi sopstveni pogled na temu ljubavi, čineći ovu knjigu nezaobilaznim štivom za sve ljubitelje književnosti.

Ostaje samo da se otkrije: da li će se neka priča izdvojiti i posebno vam osvojiti srce ili će baš sve podjednako ostati sa vama dugo nakon što okrenete poslednju stranicu.

Ova knjiga sadrži 26 kratkih priča različitih autora, među kojima su Artur Konan Dojl, Hauard Lavkraft, Embrouz Birs, Gi de Mopasan i mnogi drugi. Sva ostvarenja zastupljena u knjizi se po svojoj tematici, književnom metodu i atmosferi, u širem smislu žanrovski mogu odrediti kao horor priče.
Za ljubitelje ovog žanra, ali i klasične književnosti, čitanje knjige predstavljaće pravo zadovoljstvo, a verujemo i da vam neće biti lako da odgovorite na pitanje: koja bi bila vaša omiljena priča?
Možda „Slučaj ledi Sanoks“ – priča koja istražuje mračne teme ljubavi, izdaje i intrige. U njoj pratimo neočekivan obrt događaja kroz zagonetnu sudbinu glavne junakinje, ledi Sanoks, u mističnoj atmosferi i sa dosta elemenata strave.
Ili pak priča „Predmet broj 249“ i njena provokativna tema – okultizam. Priča govori o studentu medicinskog fakulteta koji se susreće sa tajanstvenim egipatskim mumijama i okultnim ritualima, što stvara uzbudljiv zaplet…
Priča „Grob bez dna” na jeziv način opisuje poremećene odnose u jednoj porodici, kroz naraciju glavnog lika, dok „Put osvetljen mesečinom”, priča istog autora – Embrouza Birsa, istražuje teme duhova i zagonetnih smrti. Autor u njoj vešto kombinuje naraciju različitih likova kako bi prikazao mračnu prošlost i njene posledice.
Tu je i Mopasanova „Horla”, priča koja maestralnim stvaralačkim postupkom prati dnevnik pisca opsednutog idejom postojanja natprirodnog bića poznatog kao Horla, koje zaposeda ljude. Kroz dnevničke zapise, priča istražuje teme ludila i gubitka kontrole nad svojim životom i postupcima.
Lavkraftova priča „Pikmenov model” prati naratora koji otkriva mračne tajne i šokantne slike stvaralaca užasa, posebno Ričarda Pikmena, otkrivajući da stvarnost može biti još više uznemirujuća nego njegove najgore noćne more.
„Žuta tapeta“ Šarlot Perkins Gilman bavi se temama ženskog zatvaranja, duševnih bolesti i ženske potlačenosti u društvu. Kroz naraciju glavne junakinje, koja je smeštena u izolovanu kuću, priča prikazuje postupan gubitak razuma i konflikt sa sopstvenim stvarnim i imaginarnim strahovima.
Pored navedenih, tu je još dosta majstorski napisanih klasičnih horor priča, te izbor nije nimalo lak. Dakle, koja je vaša omiljena?

"Knjiga koja se nalazi pred vama sadrži 32 kratke priče vrhunskih majstora klasične književnosti, poput Oskara Vajlda, Antona Čehova, Frenka Stoktona, Marka Tvena i mnogih drugih.
U konkurenciji toliko priča koje dosežu vrhove svetske književnosti – sigurni smo da ćete se teško opredeliti koja bi bila vaša omiljena priča.
Da li će to možda biti „Slavuj i ruža”, upečatljiva i topla ljudska priča Oskara Vajlda, koja istražuje teme lepote, ljubavi i žrtve?
Ili pak „Kameleon”, komična priča koja na izvanredan način istražuje temu ljudskog licemerja?

Među maestralnim ostvarenjima autora koji se ubrajaju u najbolje pisce svih vremena, nalazi se Čehovljeva „Opklada”, sa prepoznatljivim pečatom ruskih klasika – priča u kojoj nas autor suočava sa važnim i večitim moralnim i društvenim pitanjima, i koja je nepojmljivo aktuelna čak i danas – svojim suprotstavljanjem duhovnih vrednosti materijalnim.

Priča ,,Grifon i mladi vikar” govori o prijateljstvu između grifina i mladog sveštenika, a tu je i druga priča autora Frenka Stoktona ,,Dama ili tigar?”, u kojoj autor, vodeći čitaoca na izuzetno dramatičan način kroz surovi „gladijatorski“ svet davnih vremena, ostavlja njemu da odluči sudbinu glavnog junaka.
„Pobednik konjića za ljuljanje” je kratka priča o žudnji za materijalnim bogatstvom i štetnim posledicama pohlepe.
Naravno, nije izostavljen ni klasik kakav je Džek London i njegova priča „Ljubav prema životu”, koja istražuje borbu glavnog lika da preživi u surovim uslovima. Govori o mladiću koji je izgubio sve u divljini i suočava se sa glađu, hladnoćom i divljim zverima. Iako su okolnosti surove, glavni lik ne gubi nadu i odlučno se bori za svaki trenutak svog života.
Priča „Zemlja slepih“ istražuje teme percepcije, različitosti i moći, jer dovodi do zaključka da je, u zemlji slepih, čovek koji vidi zapravo – „kralj“. Ova priča postavlja pitanja o tome šta znači biti „normalan“ i kako se percepcija sveta može razlikovati među različitim kulturama.
„Poslednji list” je izuzetno topla i dirljiva vanvremenska priča o nesebičnom činu jednog umetnika koji spasava život mlade devojke.
„Otkup Crvenog poglavice” je humoristička priča o jednoj otmici koja je pošla po zlu i otrgla se kontroli njenih lukavih kreatora.
I još mnogo drugih vrhunskih priča koje će svakog čitaoca, u najmanju ruku, oplemeniti i naterati da se duboko zamisli nad nekim velikim, večitim ljudskim, moralnim i filozofskim pitanjima. Verujemo da ćete bez daha prošetati kroz vekove i razne kulturne i civilizacijske univerzume, vođeni pričama među koricama ove knjige, pre nego što odgovorite na pitanje sa početka teksta.
Dakle, koja je vaša omiljena?"