Proizvodi

Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred. Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš, i kao dobar drug, i kao odličan đak, i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi sa raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka: ljubav...

Nagrađivan i obožavan, ovaj kultni roman o odrastanju, uklapanju i o nedoumicama mladih i nakon više od trideset godina nosi u sebi univerzalne poruke o prijateljstvu i zajedništvu. Važan kao prekretnica u domaćoj književnosti za decu i mlade, Hajduk u Beogradu i danas nas podseća na nezamenljivost iskrenosti i poštenja.

Još jednom je Irena bila primorana da pocrveni:
– Ti... ti...
Onda je prebledela.
– Strahinja, ti... ti kao da čitaš misli?
Ispustila je svoju torbu i oteturala u ženski ve-ce.
Strahinja je ostao nasred hodnika, kao gromom pogođen. To je, znači, bilo! On je čuo i to što je čuo nisu čuli drugi.
Čuo je tuđe misli!

Strahinja je bio običan učenik sedmog razreda... sve dok nije postao – neobičan. Najednom je dobio natprirodne sposobnosti, a uzrok tome se ipak nalazio – u njemu samom! Ali da li će mu to pomoći da reši probleme sa učenjem, sa onom koja mu se dopada i s onima koji sve njih maltretiraju?

Uz malu pomoć naučne fantastike, i u ovom romanu Gradimir Stojković donosi očaravajuću avanturu za tinejdžere, ističući da su svima potrebni drugarstvo i samopreispitivanje.

– Zašto si mene odabrao, a ne moju sestru Janu?
– Zato što mi se ti… mislim… pa, eto, ti mi se sviđaš…
– A zašto ti se ja sviđam, a ne Jana?
E, to je već bilo opasno pitanje, pa je morao sasvim brzo da odluči šta da odgovori.

Ana i Jana su bliznakinje koje idu u šesti razred i vole da se poigraju tako što se zamene pa naprave pometnju među drugarima i nastavnicima. Kad se u školi pojavi novi đak Vlajko, virtouz na instrumentu okarini, igra će ponovo početi, ali ovog puta neće sve ići po planu...

Vesela priča sa preokretima koji najrečitije govore o tome da prijateljstvo postoji samo ako je iskreno.

Nastavak bestselera Sve moje gluposti

Bogdanku Petrović, junakinju romana Sve moje gluposti zatičemo u jesen 2019. na međunarodnom letu. Bogdanka nastavlja svoju priču, pa se vraćamo u pozne osamdesete godina. U školi upoznaje popularne devojke Kali i Štuki, neobičnog profesora Ribara, ali i Despota Despotovića, nesvakidašnjeg profesora filozofije. Bogdanka gaji osećanja i prema školskom pesniku Branislavu, ali raskida s njim jer je u đačkom časopisu objavio pesmu posvećenu njoj, smatrajući taj vid izražavanja ljubavi isuviše javnim.

„Svetovi se menjaju, nestaju, društvo napreduje (ili nazaduje), nove tehnologije potiskuju stare, ali sećanja na detinjstvo i mladost nikada ne blede, a sa godinama postaju sve življa. Stoga, ni rat, ni ekonomska i moralna kriza, a ni pandemija lepoti i duhu Bogdankine mladalačke retrospektive ne mogu apsolutno ništa.“
-Nataša Kljajić

„Za Bogdanku, kao i za svako biće čistog srca i lude pameti, nema prečeg puta. Ona mora da zaluta, da istraži dobre i zle strane sveta, da otkrije šta sve za nju nije da bi bila sigurna šta na kraju jeste – inače bi zauvek bila polovična i neuverena šta zapravo misli i oseća... Tonemo predugo u tako duboko dehumanizovani svet da će možda naša deca samo iz ovakvih romana upoznati karakteristike ljudskosti... Bez pamćenja, bez ludosti – kako bismo živeli, kako će se živeti?“
-Danijela Lekić Kostić

Deveti nastavak legende o Hajduku

„Da mi je neko rekao da će onaj Himalaja sve ovo da ispriča, ne bih mu poverovala ni u snu! Kako si samo uspela da ga toliko otvoriš? Svaka ti čast, mala! Ovakve priče se ne pričaju svakom.”

Po nalogu glavne urednice mlada novinarka treba da nađe Hajduka, njenog bivšeg razrednog starešinu. Ali od pisca Hajduka ni traga ni glasa, pa ona treba da se obrati njegovom nerazdvojnom školskom drugu. Slede intervjui s Himalajom – čovekom koji je prošao s Hajdukom sve poznate i nepoznate avanture, i lepe i strašne, i smešne i one iz kojih izranja pitanje: da li je ovo i poslednja priča o Hajduku?

Osmi nastavak legende o Hajduku.

Jugoslav je briljirao. Prvi put je bio otvoren, ne stideći se iskrenih osećanja. Goreo je. Ali nije sagoreo. Taj malac je zaista pesnik.

Tajana je, naprotiv, bila zatvorena. Nesigurna. Nevoljno je i potpuno nezainteresovano otaljala svoj nastup. Ni traga od njenog najjačeg oružja: emocije.

Hajdukova porodica prelazi u stan. Ovoga puta – u njihov stan. Dok se pakuju, Hajduk nailazi na kutiju u kojoj su sećanja. Iz nje uzima nekoliko slika...

Četiri fotografije, tri naratora, dve generacije – jedan sjajan roman!

Gligorije Pecikoza Hajduk danas je čuveni pisac, a u nekoliko prikazanih događaja vidimo kako iskreno govori o sebi kao stvaraocu i kao vaspitaču. Naročito o tome kako brine o dvoje mladih i talentovanih pesnika, Tajani i Jugoslavu.

Još jedna maestralna priča o odrastanju, o traganju za životnim pozivom i dubini osećanja koja nas oblikuju, o rečima koje najbolje oslikavaju šta nas tišti i šta formira našu ličnost.

Sedmi nastavak legende o Hajduku

Tata mi je pevao, upamtio sam iako sam bio mali:
– Avione, avione, baci mi bombone...
Nije avion bacio bombone, nego sam bombone dobio od jedne nasmejane, za koju je Mama rekla da je stjuardesa.
I zašto da se plašim aviona kad avioni iz Tatine pesme bombonuju?

Upoznajte novog Hajduka, okretnog i promućurnog učenika trećeg razreda Vasilija Pecikozu, Gligorijevog sina. Život u Čvorkovcu, prve simpatije, te morski i drugi problemi pomoći će mu da razume svet u kojem odrasta.

Međutim, zbuniće ga proleće u koje su uleteli avioni NATO-a.

Uz priču punu humora, sjajnih likova i neobičnih situacija, uverite se i sami da li je tačna tvrdnja da „iver ne pada daleko od klade“...

Glavnom junaku Petru Popmitiću, sjajni autor je pozajmio čitav niz sopstvenih autorbiografskih momenata.Zanimljivo je i to da se junak u romanu pojavljuje tek povremeno, a da se i pored toga sve vrti oko njega do te mere, da njegova odsutnost zapravo pojačava zainteresovanost za njegovu sudbinu.

Talentovana osmakinja Bojana skače od fudbala do folklora, pa od futsala do filma, ali se trudi da, bez dizanja frke, sve uradi bez foliranja. Pored nje, i Natalija zvana Nače, i Zare, i Kosta Kostarika imaju svoje nedoumice i probleme. Bitnu ulogu u odrastanju imaju i njihovi roditelji, naročito jedan bivši fudbalski trener, odnosno domar. Međutim, podjednako je važan lik i neko ko je silom prilika neprimetan, neko sa margine...

Prikazujući život kao klupko sačinjeno od sreće i nesreće, od želje i nevolja, Gradimir Stojković poziva mlade da budu dovitljivi i otvoreni, i pokazuje kako je u borbi za pravdu neophodno međusobno razumevanje između tinejdžera i odraslih.

Dinamičan i sveobuhvatan, duhovit i potresan, roman Ne brinite za sutra tvrdi da sudbina nije nešto što nam je bez našeg uticaja dodeljeno već ono što treba da se osvoji.

Šesti nastavak legende o Hajduku

Novi direktor škole voli gvozdenu disciplinu i smesta počinje da zavodi vojnu diktaturu. Hajduka to podseća na dane kada je služio vojni rok, a to iskustvo će mu pomoći da savlada i probleme koji su se sada pojavili...

Izvanredno vešto, u dva toka radnje, Gradimir Stojković još jednom dokazuje zašto spada među vodeće pripovedače za mlade. Drugarstvo, ljubav, zgode i nezgode, mnogo obrta i humor – sve je opet tu. I baba, naravno.

Peti nastavak legende o Hajduku.

Hajduk se vratio u svoju osnovnu školu, ali ovoga puta je sa druge strane katedre kao nastavnik, pardon profesor biologije! Gligorije je razredni starešina, a njegovo osmo pet je na zlom glasu među kolegama. I naizgled sve se ponavlja: sukobi, humor, želje, veze, razočaranja, pobede... i sve to protiče uz Unu, ali ona nije reka.

Menjajući tačku sa koje se posmatra život mladića i devojaka, Gradimir Stojković nudi zabavnu i promišljenu, dinamičnu i neponovljivu priču o složenom odnosu između onih koji sazrevaju i onih sa iskustvom svih stepena odrastanja.

Četvrti nastavak legendarnog serijala!

– Pecikoza, umukni! – nervirao se Fric. – Govorićeš kada te budem pitao!
– Govorim kada je potrebno – inatio sam se.
– Ne dozvoljavam! – prekinuo me je. – Umukni ili marš napolje!
Drugi put me je izmarširao. Sledio sam se. Grlo mi se steglo, a u slepoočnicama mi je zabubnjalo.

Hajduk ide u drugi razred gimnazije i neprestano se sukobljava sa razrednim starešinom koga zovu Fric. Situacija se pogoršava kada sazna da mu otac odlazi u inostranstvo da radi. A do eksplozije će doći kada se pojave nov nastavnik i zloglasna braća Vranić!

Uzbudljiv roman o sazrevanju i borbi za pravdu koja nema uvek lice koje bismo očekivali.

Hajduk u neobičnoj letnjoj pustolovini!

U stvari, moje rodno selo nije više ličilo na moje rodno selo. Škola je bila na mestu, crkva, naša kuća, park… sve je bilo tu, kao i pre, a opet – to nije bilo moje rodno selo.

Gligorije Pecikoza Hajduk za vreme letnjeg raspusta stiže u mesto gde je rođen. Hoće li moći da nađe zajednički jezik sa svojom nekadašnjom okolinom? Mada misli da će mu biti dosadno i da se neće snaći, vrlo brzo stiče nova poznanstva, a u goste mu stiže i drug Himalaja.

Niz komičnih epizoda (prvo pijanstvo, susreti sa seoskim mangupima) vodi ka priči o ljubavi, prijateljstvu, fotografijama, lubenicama i pokušajima da se shvate i druge ozbiljne stvari…

Još jedan nagrađeni roman koji će vam pokazati zašto generacije i generacije čitalaca i dalje uživaju u ovom serijalu za decu i mlade.

Bogdanka Petrović želi da režira filmove. Ali u scenariju svog tinejdžerskog života mnogo toga ne može da kontroliše: nespretne dečake u koje se zaljubljuje, tatu koji uvek ima neku priču iz mladosti, uspehe i probleme u školi, ludo leto. Kroz burne godine odrastanja treba zaplivati snažno i odlučno – a junakinja je izuzetna plivačica!

„Svi mi u ovom tinejdžerskom dobu prolazimo kroz isto što i Bogdanka i zbog toga nam je ova knjiga bliska. Ali ona može da posluži i dečacima, kao priručnik za spretnije ophođenje prema devojčicama.“ Marina Cvetković, 14 godina

Drugi deo legendarnog serijala.

Gligorije Pecikoza Hajduk na letovanju sa svojim ortacima upoznaje dve devojčice Nemice. Ova družina neočekivano uleće u uzbudljivu avanturu nakon što pronađu deset kilograma droge. I šta kad se pored svih problema na Lepenskom viru pojavi poslednja osoba koju bi tu očekivali da vide?

„Pitam se ponekad kako ljudi postaju nadobudne kreature tipa debelog recepcionera ili kustosa?! A kad me to rastuži, vratim se Hajduku, Himalaji, Indijancu, bucku Baburi i ostalima – vratim se Gradimirovom svetu krepkog smeha i divnim petnaestogodišnjacima. I zbog toga kažem: i posle Hajduka – Hajduk!“ Iz pogovora Danijele Lekić