PSIHOLOGIJA

Boris Sirilnik je istaknuti francuski neuropsihijatar i profesor na Univerzitetu u Tulonu. Napisao je više knjiga koje su naišle na izuzetan prijem i koje su prevedene na brojne jezike. Pominjemo samo neke: Sreća u nesreći, Ružni pačići, O telu i duši, Govoriti o ljubavi na rubu ponora. Poznat je kao tvorac koncepta rezilijencije. Rezilijencija nije nekakav put ka uspehu, već borba deteta kojeg su gurnuli u naručje smrti, a ono je ipak pronašlo način da se suprotstavi i nastavi život. Film, dakle, ne počinje nekim neuspehom, već je reč o nepredvidivim događajima, neobičnim i često romanesknim rešenjima problema sa kojima se suočava glavni junak. Stvaranje „priče o sebi” ispunjava prazninu koja ometa stvaranje identiteta. Stvarajući sliku daje se unutrašnja povezanost događajima, zaceljuje se rana koja se pretrpela bez sopstvene krivice, dakle neka strašna nepravda. Priča nije povratak u prošlost, ona je izmirenje sa samim sobom. Boris Sirilnik je predstavio životne puteve više dece iz različitih kultura, a koja su pretrpela neku veliku traumu, dece koju drugi obično nazivaju „strašilima”. On je postao u neku ruku njihov „biograf”. Prikazao je kako su ta deca uspela da prevaziđu teške muke i žive rane, čime su stekla snagu potrebnu za novi, ispunjen život.

Boris Sirilnik je naučnik svetskog glasa, jedan je od najistaknutijih francuskih neurologa, psihijatara, etologa i psihoanalitičara.
U knjizi O telu i duši Sirilnik je napisao: „Kada želi da bude srećan, čovek ne sme po svaku cenu izbegavati nesreću. Bolje bi bilo da pokuša da je nekako savlada.” Ovim stavom Sirilnik sažima glavne stavove koje izlaže. A oni nipošto nisu proizvoljni, već su zasnovani na najnovijim naučnim istraživanjima funkcionisanja mozga koja se obavljaju uz pomoć skenera, magnetne rezonance i najsavremenijih dostignuća hemije. Sirilnik pokazuje da je čovekova sposobnost da bude srećan proizvod genetske uslovljenosti, ali i socijalnog polja u kojem se nalazi. Ključ za osećanje sreće je duševni otpor, kojim ljudi mogu prevladati životne krize, kao i teške bolesti, te bespomoćnost koju osećaju kada izgube posao, a čak i gubitak najdražih osoba. Pomoću brojnih primera iz svoje prakse, autor objašnjava kako ljudi uz pomoć sposobnosti koja se može steći, mogu ukloniti patnju i svoj život ponovo uzeti u sopstvene ruke.