Kako se često i s pravom tvrdi, za analitičara više nego za
bilo koga drugog važi da ne može da kaže ništa novo budući
da stalno uči od svojih pacijenata. To se u znatnoj meri odnosi
i na knjigu koja je pred vama.
No postoji još jedan učitelj: svoju verodostojnost, ma
kolika ona bila, ova knjiga duguje i jednoj viziji. Iako reči i
metafore mogu samo približno da iskažu neizrecivo, nastojao
sam da mi izraz bude veran sposobnosti viđenja koju ona
pruža. Po rečima Vilijama Blejka, „onaj kome imaginacija ne
predstavlja stvari snažnijim i boljim potezima, te u snažnijem i boljem svetlu, taj imaginacije i nema“.1 Jedna vizija mi
je predočila da je to tačno, a nastojeći da pomognem pacijentima da povrate svoju otcepljenu, Persefoni sličnu dušu,
uvideo sam da je i apsolutno nužno.
