RELIGIJA I TEOLOGIJA

Kao što košuta žudi za izvor-vodom, tako duša moja čezne, Bože, za tobom.

S blagoslovom Njegovog Visokopreosveštenstva Gospodina Vasilija Mitropolita sremskog.Sutra da odem sa ovoga sveta, ja ću izaći pred Gospoda i reći - Možda se moje reči nekome nisu dopale, možda će me neko osuditi i reći da sam grešan, ali, Gospode, jedno ti kažem, živeo sam i govorio sam! Amin! Arhimandrit dr Kleopa (Stefanović)

Arhimandrit dr Kleopa (Stefanović) danas je nastojatelj Manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u Sremskim Karlovcima i profesor Bogoslovije. Po završetku fakulteta a po blagoslovu vladike Vasilija upućen je na doktorske studije u Rumuniju, gde je skoro sedam godina proveo pored kivota sa moštima Prepodobne Majke Paraskeve. Taj period obeležio je njegov život, moglo bi se reći za sva vremena, i njegov pastirski rad po povratku svom narodu zasnovan je na temeljima iskustva koje je tamo stekao.Spoj visokog nivoa obrazovanja, duhovne kulture, iskustva sa ljudima koji su dolazili na poklonjenje svetiteljki i odlično poznavanje Svetog Pisma i svetootačkog učenja, stvorio je sveštenoslužitelja sa izraženim darom besedništva. Razumljivim i jednostavnim rečima uvodi svakog čoveka u dubine tajne Jevanđelja Hristovog i otvara put razumevanja u meri u kojoj nam je dato da razumemo.Iz potrebe da se ove korisne i bogougodne reči zapamte, ponovo čuju ili čitaju nastala je i ova knjiga, koja je živu reč pretočila u pisanu. Pouke sadržane u rečima koje su ovde napisane mogu biti na korist i spasenje duše svakome ko to želi, i po svojo

Sveta Petka, istočnik ljubavi i milosrđa.

Kao možda najreprezentativniji deo pravoslavnog hrama, ikonostas odvaja oltarsku apsidu od ostataka bogomolje, definišući je kao simbol onostranog i tajanstvenog. Na taj način, naša Sveta Crkva uči svoje verne da nebeske visine nedostupnosti i transcendentnosti, koje u arhitekturi hrama predstavlja oltarski prostor, možemo spoznati kroz Svete u Gospodu, izobražene na ikonostasu, odnosno kroz život i podvig izuzetnih ličnosti koje su svojom najvišom žrtvom, istinski posvedočili Boga i Njegovu ljubav prema čitavoj Vaseljeni.

Tražeći način da što jasnije komuniciraju sa svojim, većinom nepismenim stadom, Oci Pravoslavne Crkve jasno su razumeli tek kasnije formulisanu maksimu da „slika govori hiljadu reči“ i tako su freskopisom i ikonopisom, kao i samom arhitekturom hrama, vernima uputili poruku kako Sveti u Gospodu predstavljaju oboženog čoveka i projavljivanje života budućega veka. Među plejadom tih vidljivih svedoka sveta nevidljivog, svojim posebnim sjajem, Carstvo nebesko projavljuje i Prepodobna naša majka Paraskeva. Tiha i nenametljiva, skromna i smerna, ona je bila silna u spremnosti na žrtvu i ljubavi prema svojima bližnjima.

Nakon teškog, stradalničkog života kojim je obožila svoju besmrtnu dušu, Sveta Petka je ljubav i milosrđe prema ljudskom rodu nastavila da izobilno izliva i nakon tihog, monaškog upokojenja. Njene svete mošti svakako spadaju među najveće svetinje Pravoslavne Crkve, koje pružaju ne samo pomoć i utehu nebrojenim nevoljnicima koji im se klanjaju sa verom i nadom, već im kreiraju i mogućnost da sopstvenim čulima, još na ovom svetu, osete predokušaj Rajskog naselja.

Odričući se sveta i odbacujući njegovo bučno i varljivo blještavilo, ona je postala pouzdana zaštitnica upravo onih koji joj se iz sveta molitveno obraćaju. Odbacujući putenost pale ljudske prirode i doslovno živeći anđeoskom čistotom, Sveta Petka nam je kao glavnu pouku svog trajanja ostavila dirljivi ideal smernosti i skromnosti. Čak i sada, nakon što se u snovima pobožnih ljudi pojavljivala kao sjajna i uzvišena carica, za ovu svetiteljku Božiju vezuju se oni skrajnuti i odbačeni, slabi i siromašni, koji od nje očekuju i primaju pomoć i utehu.

Po Božijem promislu, Prepodobna Paraskeva hrani i dobre i rđave, bogate i siromahe, ljude svih nacija i vera, i svojim blagoslovom isceljuje telesne i duhovne rane svima onima koji pred njenim moštima uzdišu Gospodu, pružajući joj kao uzdarje samo svoju veru i iskreno pokajanje. U tom smislu, nije slučajno da su mnogi izvori koje je narodno predanje prepoznalo kao lekovite i čudotvorne, upravo njoj posvećeni, kao i da svetiteljki koja je toliko volela tišinu pustinje ljudi rado upućuju molitve u takvim jednostavnim, prirodnim svetilištima.