RELIGIJA I TEOLOGIJA

Sveti Justin Ćelijski, veliki svetilnik Srpske Crkve i novojavljeni učitelj pravoslavnih, na jednom mestu je napisao: „Bog se nije šalio stvarajući čoveka“. Svedočeći tu nebozemnu istinu čitavog svog života, ovaj čovek Gospodnji je i pred nebom i pred zemljom svedočio da je spasenje moguće svakom ko se za Hrista drži „makar jednom suzom i uzdahom“

U nameri da u ovom novom vremenu i njegovim promenljivim prilikama snažno ukaže na značaj i veličinu srpskog duhovnog luga koji je iznedrio svetitelje poput Svetog Vladike Nikolaja i Svetog Justina Ćelijskog, koji je dao veličanstveni Pokret srpske narodne duše kao jedinstvenu duhovnu pojavu i duboki izraz snažnog pokajanja, preumljenja i preporoda, Vladimir Dimitrijević nastoji da skrene pažnju čitaoca na goruće teme pravoslavlja, na proročke reči Svetog Vladike Nikolaja, osvrćući se i na danas aktuelna pitanja poput modernizma, ekumenizma i evropejstva.Pružajući jasne i nedvosmislene odgovore, autor odabira tekstove Svetog Justina kao polazište, upotpunjujući i bogateći pomenutu riznicu prepiskom sa njegovom duhovnom decom, kao i autentičnim svedočanstvima onih koji su duhovno stasavali u njegovoj blizini. Knjiga pred čitaocem zrači i ne toliko poznatim pripovestima o hilandarskim monasima koji su sačuvali ovu svetinju u vreme teških iskušenja u vreme komunizma, o ocu Andreju iz manastira Slanci, o episkopu Ruske zagranične crkve Savi Saračeviću, prvom životopiscu Svetog Jovana Šangajskog, o Svetom Jakovu Arsoviću, o ocu Joilu iz Ćirilovca, episkopu Hrizostomu i svima onima koji su nam, poput Svetog Justina, nedvosmisleno poručivali: „da se za Hrista držimo makar jednom suzom i makar jednim uzdahom”.

U nedostatku istinskih vrednosti, stihijski prihvatamo one koje nam se podmuklo nameću. U nedostatku znanja i iskustva, slepo pristajemo na neukost, nemar i neukus. U preimućstvu maloverja i krivoverja, u odsustvu drevne duhovnosti i lepote netaknutog pravoslavlja, ostajemo bez večnog spasenja.Knjiga Putovođe ka Carstvu Nebeskom - svetlonosci srpskog pravoslavlja dr Vladimira Dimitrijevića, izlazi iz štampe u času kada je sve manje onih koji su imali istinsku blagodat da duhovno stasavaju uz najveća imena srpske duhovnosti XX veka.Budući jedan od njih, autor u ovoj knjizi otpočinje živopisno i nadahnjujuće uspinjanje ka neslućenim visinama duhovnosti, prenoseći čitaocu svoja dragocena i upečatljiva lična iskustva i neposredan doživljaj duhovnih gorostasa XX veka kakvi su vladika Danilo Krstić, otac Mitrofan Hilandarac, starac Tadej Vitovnički i otac Sava iz manastira Vaznesenje pod Ovčarom.Lepotu ovih nesebično opisanih, i hrišćnskim primerima i poukama ukrašenih ličnih susreta, vešto upotpunjuju izvodi iz dnevnika, beležnica, prepiske, beseda, intervjua i razgovora sa pomenutim duhovnicima, koje je autor brižljivo priredio sa dubokom svešću o tome da, uprkos burama koje prete da uzdrmaju kolevku pravoslavlja, u njenim nedrima i dalje počiva istrajno i nepotkupljivo mnoštvo istinskih bogotražitelja.

U antologiji hrišćanskih priča Kod majstora za beskrajno i neshvatljivo, sabrane su priče o Bogu i ljudima namenjene mlađim i starijim osnovcima i srednjoškolcima. Ova nadasve važna i pažljivo priređena knjiga, pojavila se kao rezultat potrebe da se deci, njihovim roditeljima i veroučiteljima, ponudi odgovarajuće štivo na hrišćanske teme u vidu kratkih proznih zapisa, poučnih priča i pripovedaka sa snažnom i upečatljivom porukom, kojima se mladim naraštajima na vrlo prijemčiv i slikovit način mogu približiti tajne hrišćanske vere.

Pisci hrišćanske Evrope knjiga je kakvu dosad nismo imali prilike da nađemo u bogatoj izdavačkoj riznici. Ona zrači jednom plemenitom i odvažnom idejom da nas u vremenu svopšte dehumanizacije, u kome polako gubimo osećaj za dela lepe, klasične umetnosti i književnosti, podseti na činjenicu da su neka od najvećih imena evropske književnosti, pisci i stvaraoci poput Dostojevskog, Solženjicina, Šekspira, Sent Egziperija, Čestertona i Tolkina, pišući svoja vanvremenska dela, polazili upravo od hrišćanskih načela. I dok se sve što je hrišćansko dovodi u vezu sa anahronim, autor ove značajne knjige pažljivo razotkriva skrivenu podlogu omiljenih književnih ostvarenja mnogih generacija. Studiozno pristupivši velikanima literature, Vladimir Dimitrijević ukazuje se kao ozbiljan tumač i poznavalac evropskih pisaca i njihovih dela, koja tumači sa hrišćanskog stanovišta na kome ona zapravo i počivaju, a koja do ovog trenutka nismo čitali u pomenutom ključu.