ROMAN

Vrativši se na Antigvu kako bi se brinula o mlađem bratu koji umire od side, naratorka se suočava sa surovom stvarnošću njegove bolesti i emocionalnom distancom koja je obeležila njihove živote. Njeno pismo – intimno, poetično, ali i dosledno bez kompromisa – istražuje teško prohodan teren porodičnih odnosa, ističući napetosti, razočaranja i nerešene emocije koje su se godinama nagomilavale.

Kroz oštra zapažanja iznesena karakterističnom lirski intoniranom rečenicom, Kinkejd se bavi širim implikacijama Devonovog života, uslovljenog siromaštvom, ograničenim mogućnostima i kolonijalnim nasleđem njihove rodne zemlje.

Ipak, u svojoj suštini, Moj brat jeste svojevrsna meditacija o smrtnosti i univerzalnoj ljudskoj borbi za pronalaženje smisla pred neizbežnim gubitkom. Sirova, dirljiva i ponekad duboko uznemirujuća, ova memoarska knjiga svedoči o duboko refleksivnom i poetički intrigantnom istraživanju intimnih veza koje oblikuju naše živote, čak i u trenutku dok se razgrađuju pred licem smrti.

Lusi je devojka sa Kariba koja odlazi u Ameriku kako bi radila kao dadilja četiri devojčice. Luisa i Maraje, roditelji devojčica, naizgled su srećni, zgodni i bogati. Međutim, Lusi počinje da primećuje da nešto sa njima nije u redu.
Ona počinje da upoređuje svoje poslodavce sa živopisnom stvarnošću svog rodnog kraja, jer nije spremna da je obmanjuje mesto na kome trenutno boravi.

Zbirka priča koja govori govori o tome kako u našem fizičkom svetu žive nevidljivi, neuhvatljivi stanovnici.
Kroz ove priče, autorka navodi čitaoca da iznova promisli o snažnoj povezanosti majke i deteta, o lepoti prirode, o strujanju energije između muškarca i žene, o važnosti svih naizgled običnih predmeta

Gle sad onda je novi roman Džamejke Kinkejd koji na povremeno ironičan način prikazuje istoriju jednog braka sa svim iskušenjima i patnjama. Ovo pronicljivo ispitivanje različitih načina na koje proticanje vremena deluje na ljudsku svest ispripovedano je skladno i opčinjavajuće. Kinkejd precizno opisuje svoje likove; oca, majku i dvoje dece koji žive u zabitom seocetu. Oni se u mislima kreću između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti, jer, kako ističe autorka - „sadašnjost će biti sad onda i prošlost je sad onda i budućnost će biti neko sad onda". Njeni likovi, ograničeni svetom, očajavaju u svojoj porodičnoj situaciji. Ali njihove misli blude, nastojeći da iznađu linearan smisao u nečemu što je suštinski nelinearno. Gle sad onda je pokušaj Džamejke Kinkejd da razjasni nejasno, i da učini nejasnim ono što nam se čini posve jasnim i očiglednim - to jest, početak, sredinu, i kraj. Kritičari ističu da u romanu Gle sad onda, Džamejka Kinkejd, uranja čitaoca u jedan svet koji je i poznat i iznenađujući u isti mah - stvarajući svoje najosećajnije i tematski najizazovnije delo do sada.