ROMAN

"Da li je moguće zaljubiti se u nekog isključivo na osnovu fascinacije njegovim ili njenim rukopisom,
mapom zemlje u kojoj živi, slogovima njegovog ili njenog imena? A šta je tek s fiktivnim likom, u knjizi o zemlji koju nikada nismo, i nikada nećemo, posetiti?

Unutrašnjost je zgusnuta priča – ili niz priča, poput babuški ugneždenih jedne u druge – koja
se ipak otvara ka naizgled beskrajnoj fraktalnoj geografiji, gde se unutrašnjost Australije, prerije
američkog Srednjeg zapada i mađarska Velika ravnica stapaju, oponašaju i prepliću u umu
čoveka koji sedi sam u sobi punoj knjiga.

Možda i najveći roman Džeralda Marnejna, australijskog odgovora na Prusta i Kalvina i višegodišnjeg favorita za Nobelovu nagradu, Unutrašnjost pokazuje da se čovek podjednako lako može osećati kao prognanik u sopstvenoj unutrašnjosti kao i u spoljašnjem svetu – i da gubitak ljudi koje smo samo zamišljali može boleti jednako kao i gubitak
onih s kojima smo delili život u stvarnosti.

Priča prati Ulisesa, čoveka bez novca, predavača na ne baš prestižnoj filmskoj radionici, koga je žena napustila i pobegla u inostranstvo. Njegov tast, penzionisani general Martin Ajala, ostavlja mu u nasledstvo stan, pod uslovom da njegovu raskošnu rezidenciju „Argonauti” pretvori u sklonište za pse.

Ulises biva uvučen u čudno i opasno putovanje nakon što pristane da osnuje fondaciju za spasavanje pasa lutalica, napuštenih od strane miliona Venecuelanaca koji su izbegli iz zemlje u potrazi za boljim životom. Primoran je da se suočava s kompleksnim porodičnim odnosima, opasnim situacijama i misterioznim tragičnim sudbinama pasa u Karakasu.

Blanko majstorski kombinuje crni humor s misterijom punom referenci na kinematografiju, književnost (naročito na spisateljicu Elizabet fon Arnim) i, naravno, kinologiju. Kroz ironičan pogled na istorijske ličnosti Venecuele, poput Simona Bolivara i Uga Čavesa, Simpatija na oštar i duhovit način preispituje teme nasledstva, siromaštva, kao i agonije savremene Venecuele.

U moralno posrnulom društvu, u vremenu nepopra- vljivo kompromitovanih ljudskih odnosa, Ulises je poput napuštenog psa koji skuplja bačene zalogaje simpatije. Šta određuje naše naklonosti?, šta je u suštini porodica?, da li su napušteni psi dokaz postojanja ili nepostojanja Boga? – samo su neka od pitanja koja Blanko Kalderon tematizuje ovim romanom."

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.

U skoro pa mitskoj zemlji, u srcu australijskog kontinenta, vladaju moćne familije zemljoposednika iz kaste ravničara. Zatvoreni za spoljne uticaje, opsednuti sopstvenom kulturom i tradicijom, spremni su da izdvoje velike količine novca kojim će privući slikare, zanatlije, pisce i istoričare. Njihov zadatak je da do najsitnijih detalja zabeleže svaki aspekt tradicije i kulture tog podneblja, ali bez mnogo spoljnih uticaja. U tišini prerija, ravničarskih bespuća i beskrajnih „latifundija”, u gradu gde svaki korak, reč i pogled imaju drugačije značenje nego u spoljnom svetu, u zemlji gde vreme drugačije teče, okupljeni umetnici predstavljaju svoje projekte komisiji bogatih zemljoposednika, koja ih potom strogo procenjuje. Među njima je i režiser „rešen da snimi film – namerava da ga nazove Unutrašnjost – koji može da prenese neuhvatljivu istinu ravnica”. ridošlica iz profanog spoljnjeg sveta primorskih oblasti, iako žarko želi da bude prihvaćen, nailazi na zatvoreni krug podozrivih starosedelaca koji ga ne odbijaju od sebe, ali ga nikada u potpunosti ne prihvataju. Baš kao i njegov filmski projekat.
Lubjevo je 2006. godine osvojilo Nagradu Poljskog udruženja izdavača, zatim Nagradu grada Gdinja, bilo je u najužem izboru za najprestižniju domaću književnu nagradu NIKE, a objavljeno je u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Rusiji, Francuskoj, Češkoj, Ukrajini, Finskoj i Litvaniji, gde je takođe postiglo veliki uspeh, kako kod publike tako i kod kritike.