U romanu Mala sreća posle dvadeset godina žena se vraća u Argentinu, odakle je otišla da bi izbegla nesreću. Međutim, ona više nije ista osoba, ne izgleda isto, njen glas je drugačiji, ona čak nema ni isto ime. Da li će je oni koji su je nekad poznavali onda prepoznati? Da li će je on prepoznati?
Meri Lohan, Marile Laurija ili Marija Elena Pujol, ona koja jeste i koja je nekad davno bila, vraća se u predgrađe Buenos Ajresa gde je i osnovala porodicu i živela sve dok nije odlučila da pobegne. Ni njoj nije sasvim jasno zašto je odlučila da se suoči s prošlošću koju je želela zauvek da zaboravi. Možda je njen povratak ništa više nego puka sreća.
Pre trideset godina, na napuštenom placu jednog mirnog kvarta, pronađeno je telo tinejdžerke, iskasapljeno i spaljeno. Istraga je završena bez rezultata, a njena porodica – koja je pripadala srednjoj klasi obrazovanih i predanih katolika – raspala se u tišini.
Tri decenije kasnije, skrivena istina polako počinje da izlazi na videlo, zahvaljujući neuništivoj očevoj ljubavi prema svojoj ćerki. Ta istina će otkriti surovu stvarnost koja se krije iza poslušnosti i verskog fanatizma.
