ROMAN

Roman Oproštajni valcer predstavlja majstorski spoj komedije, drame i crnog humora, potvrđujući status Milan Kundera kao jednog od najvećih savremenih romanopisaca.

Radnja počinje kada slavni džez trubač Klima sazna da je bolničarka Ružena trudna nakon njihove zajedničke noći u banji za lečenje neplodnosti. Ono što sledi je pet uzbudljivih dana u kojima se likovi – ljubomorni partneri, bogati donžuani, bivši politički zatvorenici i ekscentrični ginekolozi – zavrću u duhovitom i šarmantnom “oproštajnom valceru”. Kunderina virtuoza naracija vodi čitaoca kroz zamršene odnose i ljudsku prirodu, u farsi koja istovremeno nasmejava i provocira.

Roman je nastao u Čehoslovačkoj početkom 1970-ih i prvi put objavljen u Francuskoj, u godinama autorove emigracije, čineći ga i istorijskim svedočanstvom o vremenu posle sovjetske invazije. Oproštajni valcer je crni vodvilj u kojem se ozbiljna pitanja života, ljubavi i identiteta obrađuju s lakoćom i humorom, što ga čini pristupačnim i nezaboravnim delom za sve ljubitelje savremene književnosti.

Idealno za čitaoce koji vole:

sofisticirani humor i crnu komediju

psihološke portrete likova i ljubavne spletke

Kunderinu jedinstvenu kombinaciju erotskog, intelektualnog i satiričnog pisanja

„Nemoguće je dočarati svu suptilnost, komediju i mudrost ovog prelepog romana.“
– Salman Ruždi

Kad se sve uzme u obzir, u osnovi sam se slagao sa svakom Marketinom tvrdnjom – kao i ona, i ja sam verovao čak i u revoluciju u Zapadnoj Evropi – samo jednu stvar nisam odobravao: što se oseća zadovoljnom i srećnom dok ja patim za njom. Stoga sam kupio razglednicu i (da je povredim, šokiram, zbunim) napisao: Optimizam je opijum za narod! Zdrav duh smrdi na glupost. Živeo Trocki! Ludvik.

Jedna šala bila je dovoljna da Ludvik izgubi sve: mladost, studije, ljubav, poverenje prijatelja. Izbačen iz Partije i sa fakulteta, poslat je na prinudni rad, da bi se godinama kasnije vratio kao ogorčen čovek opsednut osvetom. Ali dok pokušava da sprovede svoj jednostavan plan – osvetiti se prijatelju koji ga je izdao tako što će mu zavesti ženu – otkriva da život ima poseban smisao za humor i da su najveće šale obično na naš račun.

Objavljen 1967. godine, Kunderin prvi roman odmah je uzburkao duhove, ubrzo je zabranjen u Čehoslovačkoj, ali je širom sveta dočekan kao jedno od ključnih dela savremene književnosti. Luj Aragon ga je nazvao „jednim od najvećih romana veka“, a Filip Rot romanom u kojem se prepliću snaga Dos Pasosa i filozofska lucidnost Kamija. Danas, više od pola veka kasnije, Šala ostaje nezaobilazno štivo evropske književnosti XX veka kao univerzalna priča o apsurdu ideologije, krhkosti ljudskih odnosa i ironiji istorije koja se uvek podsmeva našim planovima.

„Iako prikazuje ’košmar života u totalitarnoj državi’ – staljinističku atmosferu paranoje, denuncijacija i besmislenih kazni – Šala nije samo politički roman.“
– Le Monde

„Duhovita, tužna, uzbudljiva, mudra, veličanstvena knjiga.”
– Sunday Times

„Besramno pronicljivo. Razgaljujuće subverzivno i duhovito.“
– Independent

Koja osobina – težina ili lakoća – više odgovara ljudskoj egzistenciji? I gde se ozbiljnost završava da bi ustupila mesto neozbiljnom, i obrnuto?

Godina je 1968. Sovjetski tenkovi ulaze u Prag, gušeći političke slobode i snove o promeni. A Tereza je ljubomorna. Njena ljubomora, ukroćena tokom dana, budi se noću, prerušena u snove koji su zapravo pesme o smrti.

Tomaš je rastrzan. On voli Terezu, ali ne može da se odrekne svoje sklonosti ka neverstvu.

Sabina je Tomaševa omiljena ljubavnica; ni ona ne voli da se vezuje. Kada joj novi ljubavnik Franc postane ponizno veran, ona nestaje iz njegovog života da bi na kraju našla samo „nepodnošljivu lakoću postojanja“.

Sa umetničkim osećajem za paradoks, Kundera ispisuje veličanstvene stranice na kojima se spajaju razigranost i dubina, san i refleksija, ljubav i politika. Sama smrt tu ima dvostruko lice: blage, sanjive tuge i okrutne crne farse. Jer roman kojim je Kundera stekao svetsku slavu takođe je meditacija o smrti – smrti pojedinaca, ali i mogućoj smrti stare Evrope.

„Mračno i briljantno ostvarenje.“
– Ijan Makjuan

Roman nadahnut vremenom koje je postalo komično jer smo izgubili svaki smisao za humor.

„Vidi, vidi!“, kaže lovac i, nameštajući pušku na ramenu, puca u pravcu statue... Ljudi su najpre zbunjeni ovim neočekivanim pucnjem i licem bez nosa Marije de Mediči; ne znajući kako da reaguju, gledaju levo i desno, čekajući neki znak koji će ih prosvetliti... Kao da naslućuje njihovu zbunjenost, lovac poviče: „Pišanje u najčuvenijem francuskom parku je zabranjeno!“ Zatim, posmatrajući svoju malu publiku, prsne u smeh i taj smeh je tako veseo, tako slobodan, tako bezazlen,
tako rustikalan, tako bratski, tako zarazan da svi unaokolo,
kao da im je laknulo, počinju da se smeju...

Slavni češki pisac Milan Kundera, koji već odavno piše samo na francuskom jeziku, i kod nas je pravovremeno stekao veliku popularnost. Za one koji poznaju Kunderino delo neće biti nimalo neočekivana njegova težnja da u roman unese elemenat neozbiljnosti. U Prazniku beznačajnosti Kundera konačno ostvaruje svoj dugo sanjani estetski san: da osvetli najozbiljnije probleme a ne napiše nijednu ozbiljnu reč, da fasciniran stvarnošću savremenog sveta ipak uzmakne svakom realizmu.

„Lucidan i lepršav kratki roman... Čini se prikladnim da se Kunderina karijera romanopisca ne završi praskom, nego kikotom...“ Wall Street Journal

.