ROMAN

Nisam svojom voljom natrčala na njegov nož, trčala sam od nečega što me je plašilo više od smrti, a on se našao tamo sa svojim snovima poprskanim krvlju. Od čega sam bežala?
Roman Antarktik ljubavi švedske spisateljice Sare Stridsberg uvodi nas u svet mračnih i maglovitih predela, glečera i sparnih šuma, močvara i jezera, u zagušljivu atmosferu izbrušenu jezikom metafora i mutnih slika, kroz koje tu i tamo probija svetlost. Sred tog magnovenja roman raskriva priču o femicidu, ispripovedanom iz perspektive žrtve – mlade devojke Ini, heroinske zavisnice i prostitutke – koja se, ostavljena pod zemljom, pripovedno izmešta sa Zemlje, posmatrajući izdaleka svet koji je ostao iza nje.
U tom svetu pratimo život njenih roditelja, Ivana i Rakše, u potrazi za odgovorima o okolnostima zločina, ali i o sebi i drugima, pratimo odrastanje dvoje dece – Valea i Sulvejg – smeštenih u različitim hraniteljskim porodicama, pratimo život ubice i pratimo povratak svemu što je dovelo do ubistva, iznova i iznova. Pomalo Snežana, pomalo Bogorodica, pomalo Euridika – pripovedačica nas dovodi pred velike dileme književnih klasika, otvorene u kontekstu savremenog sveta, i sa pozicije društvene margine. Antarktik ljubavi je roman koji ne nudi odgovore, već konstantno pokreće pitanja, njišući nas magičnim jezičkim predelima.

U aprilu 1988. Valeri Solanas je umrla sama i bez novca, na kolenima u hotelu u San Francisku, okružena nezavršenim spisima, ostavši upamćena širom sveta po pokušaju ubistva Endija Vorhola. Bezimena naratorka Sare Stridsberg vodi nas u tu hotelsku sobu, u kojoj je pronađeno njeno telo, ali i u sudnicu u kojoj je osuđena za pokušaj ubistva slavnog pop-art umetnika, u Fabriku u kojoj je od tragičnog života želela da napravi revolucionarnu umetnost, u pustoš Džordžije, tu pozornicu njenog užasnog i nasilnog detinjstva i u duševnu bolnicu u Elmherstu, na Valerine psihijatrijske seanse sa dr Rut Kuper.

Sara Stridsberg romanoma Fakultet iz snova briše granice između istorije i fikcije, ludila i umetnosti, ljubavi i tragedije, i kroz zamišljene razgovore i monologe, reminiscencije i izgovaranja, rekonstruiše život radikalne feministkinje, strastvene intelektualke, autorke ozloglašenog Manifesta društva za uništavanje muškaraca (SCUM), i pretvara ga u divlju i neukroćenu životnu priču.

Na ivici pustinja, plaža, univerzitetskih parkova, sumnjivih neonskih četvrti i sveta umetnosti šezdesetih, Valeri Solanas vrtoglavo trči kroz američku istoriju u svom srebrnom kaputu i sopstvenim telom lomi izloge patrijarhata.

Sara Stridsberg je rođena 1972. godine u Solni (danas predgrađe Stokholma), u Švedskoj. Studirala je pravo i rodne studije na Univerzitetu u Upsali. Međutim, bavila se prevođenjem, žurnalistikom i pisanjem. Piše i prevodi romane i drame, a za svoja dela dobila je mnogobrojne nagrade, uključujući i nagradu Evropske unije za književnost 2015. godine, za svoj četvrti roman „Bekomberga: Oda mojoj porodici“.

Roman Srećna Seli postavlja najteža životna pitanja – pitanja o ljubavi, gubitku, izboru, snovima, odricanju – ali na njih ne daje nikakve odgovore. U opijajućem, snenom književnom svetu Sare Stridsberg, Lamanš i Atlantik jedni su od glavnih likova ove priče, prirodne sile i nedogledi što krajnje ravnodušno, slučajnošću, odlučuju o porazima i uspesima, slobodi i sudbinama dveju maratonskih plivačica i njihovih voljenih. Uoči Drugog svetskog rata, Seli Bauer kroči u hladne vode Lamanša i 15 sati i 22 minuta kasnije postaje prva Skandinavka koja je preplivala ovaj moreuz. Godinama kasnije, maratonska plivačica Elen odvažava se na isti poduhvat, od čijeg uspeha zavisi njena karijera i budućnost. Kada se Elenina ćerka osamnaest godina kasnije vrati u Dover ne bi li se prisetila majčinog poduhvata i pomirila se sa događajima koji će joj obeležiti život, sećanja će je preplaviti kao morska voda u kojoj su i Seli i Elen ispitivale snagu svoje volje i tragale za sopstvenim smislom i slobodom. Srećna Seli debitantski je roman jedne od najbitnijih švedskih autorki današnjice, Sare Stridsberg, delo koje je oduševilo kritičare i zahvaljujući kojem se smesta vinula u sam vrh moderne skandinavske i svetske književnosti.

Bekomberja – Oda mojoj porodici je knjiga o magnovenju, snovima, želji da se neko zadrži u svetlosti, neko ko tu nikada nije ni hteo da bude, knjiga strepnje i žudnje za padom. Nakon što Džimi Darling dospeva u psihijatrijsku bolnicu Bekomberja u Stokholmu, njegova ćerka Džeki počinje sve češće da ga posećuje i bolnica uskoro postaje čitav njen svet. U ovom predivnom, brutalno iskrenom i osećajnom romanu, Bekomberja je i čudovišni anđeo i stara utopija o hvatanju onih koji su u slobodnom padu.

Istančano poetskim, prodornim i nežnim jezikom Sara Stridsberg uljuljkuje čitaoca, mami ga ka ničijoj zemlji gde su granice između svakidašnjeg i neuobičajnog krajnje nejasne i nebitne. Iz pera jedne od najzapaženijih skandinavskih spisateljica današnjice, dobijamo priču o tome kako u borbi pojedinca sa unutrašnjim demonima, porocima i izazovima priroda povezanosti može biti neočekivano lepa u svojoj sirovosti i neizvesnosti.


Sara Stridsberg je rođena 1972. godine u Solni (danas predgrađe Stokholma), u Švedskoj. Studirala je pravo i rodne studije na Univerzitetu u Upsali. Međutim, bavila se prevođenjem, žurnalistikom i pisanjem. Piše i prevodi romane i drame, a za svoja dela dobila je mnogobrojne nagrade, uključujući i nagradu Evropske unije za književnost 2015. godine, za svoj četvrti roman „Bekomberga: Oda mojoj porodici“.