ROMAN

Nisam svojom voljom natrčala na njegov nož, trčala sam od nečega što me je plašilo više od smrti, a on se našao tamo sa svojim snovima poprskanim krvlju. Od čega sam bežala?
Roman Antarktik ljubavi švedske spisateljice Sare Stridsberg uvodi nas u svet mračnih i maglovitih predela, glečera i sparnih šuma, močvara i jezera, u zagušljivu atmosferu izbrušenu jezikom metafora i mutnih slika, kroz koje tu i tamo probija svetlost. Sred tog magnovenja roman raskriva priču o femicidu, ispripovedanom iz perspektive žrtve – mlade devojke Ini, heroinske zavisnice i prostitutke – koja se, ostavljena pod zemljom, pripovedno izmešta sa Zemlje, posmatrajući izdaleka svet koji je ostao iza nje.
U tom svetu pratimo život njenih roditelja, Ivana i Rakše, u potrazi za odgovorima o okolnostima zločina, ali i o sebi i drugima, pratimo odrastanje dvoje dece – Valea i Sulvejg – smeštenih u različitim hraniteljskim porodicama, pratimo život ubice i pratimo povratak svemu što je dovelo do ubistva, iznova i iznova. Pomalo Snežana, pomalo Bogorodica, pomalo Euridika – pripovedačica nas dovodi pred velike dileme književnih klasika, otvorene u kontekstu savremenog sveta, i sa pozicije društvene margine. Antarktik ljubavi je roman koji ne nudi odgovore, već konstantno pokreće pitanja, njišući nas magičnim jezičkim predelima.

U aprilu 1988. Valeri Solanas je umrla sama i bez novca, na kolenima u hotelu u San Francisku, okružena nezavršenim spisima, ostavši upamćena širom sveta po pokušaju ubistva Endija Vorhola. Bezimena naratorka Sare Stridsberg vodi nas u tu hotelsku sobu, u kojoj je pronađeno njeno telo, ali i u sudnicu u kojoj je osuđena za pokušaj ubistva slavnog pop-art umetnika, u Fabriku u kojoj je od tragičnog života želela da napravi revolucionarnu umetnost, u pustoš Džordžije, tu pozornicu njenog užasnog i nasilnog detinjstva i u duševnu bolnicu u Elmherstu, na Valerine psihijatrijske seanse sa dr Rut Kuper.

Sara Stridsberg romanoma Fakultet iz snova briše granice između istorije i fikcije, ludila i umetnosti, ljubavi i tragedije, i kroz zamišljene razgovore i monologe, reminiscencije i izgovaranja, rekonstruiše život radikalne feministkinje, strastvene intelektualke, autorke ozloglašenog Manifesta društva za uništavanje muškaraca (SCUM), i pretvara ga u divlju i neukroćenu životnu priču.

Na ivici pustinja, plaža, univerzitetskih parkova, sumnjivih neonskih četvrti i sveta umetnosti šezdesetih, Valeri Solanas vrtoglavo trči kroz američku istoriju u svom srebrnom kaputu i sopstvenim telom lomi izloge patrijarhata.

Sara Stridsberg je rođena 1972. godine u Solni (danas predgrađe Stokholma), u Švedskoj. Studirala je pravo i rodne studije na Univerzitetu u Upsali. Međutim, bavila se prevođenjem, žurnalistikom i pisanjem. Piše i prevodi romane i drame, a za svoja dela dobila je mnogobrojne nagrade, uključujući i nagradu Evropske unije za književnost 2015. godine, za svoj četvrti roman „Bekomberga: Oda mojoj porodici“.

Roman Srećna Seli postavlja najteža životna pitanja – pitanja o ljubavi, gubitku, izboru, snovima, odricanju – ali na njih ne daje nikakve odgovore. U opijajućem, snenom književnom svetu Sare Stridsberg, Lamanš i Atlantik jedni su od glavnih likova ove priče, prirodne sile i nedogledi što krajnje ravnodušno, slučajnošću, odlučuju o porazima i uspesima, slobodi i sudbinama dveju maratonskih plivačica i njihovih voljenih. Uoči Drugog svetskog rata, Seli Bauer kroči u hladne vode Lamanša i 15 sati i 22 minuta kasnije postaje prva Skandinavka koja je preplivala ovaj moreuz. Godinama kasnije, maratonska plivačica Elen odvažava se na isti poduhvat, od čijeg uspeha zavisi njena karijera i budućnost. Kada se Elenina ćerka osamnaest godina kasnije vrati u Dover ne bi li se prisetila majčinog poduhvata i pomirila se sa događajima koji će joj obeležiti život, sećanja će je preplaviti kao morska voda u kojoj su i Seli i Elen ispitivale snagu svoje volje i tragale za sopstvenim smislom i slobodom. Srećna Seli debitantski je roman jedne od najbitnijih švedskih autorki današnjice, Sare Stridsberg, delo koje je oduševilo kritičare i zahvaljujući kojem se smesta vinula u sam vrh moderne skandinavske i svetske književnosti.

Bekomberja – Oda mojoj porodici je knjiga o magnovenju, snovima, želji da se neko zadrži u svetlosti, neko ko tu nikada nije ni hteo da bude, knjiga strepnje i žudnje za padom. Nakon što Džimi Darling dospeva u psihijatrijsku bolnicu Bekomberja u Stokholmu, njegova ćerka Džeki počinje sve češće da ga posećuje i bolnica uskoro postaje čitav njen svet. U ovom predivnom, brutalno iskrenom i osećajnom romanu, Bekomberja je i čudovišni anđeo i stara utopija o hvatanju onih koji su u slobodnom padu.

Istančano poetskim, prodornim i nežnim jezikom Sara Stridsberg uljuljkuje čitaoca, mami ga ka ničijoj zemlji gde su granice između svakidašnjeg i neuobičajnog krajnje nejasne i nebitne. Iz pera jedne od najzapaženijih skandinavskih spisateljica današnjice, dobijamo priču o tome kako u borbi pojedinca sa unutrašnjim demonima, porocima i izazovima priroda povezanosti može biti neočekivano lepa u svojoj sirovosti i neizvesnosti.


Sara Stridsberg je rođena 1972. godine u Solni (danas predgrađe Stokholma), u Švedskoj. Studirala je pravo i rodne studije na Univerzitetu u Upsali. Međutim, bavila se prevođenjem, žurnalistikom i pisanjem. Piše i prevodi romane i drame, a za svoja dela dobila je mnogobrojne nagrade, uključujući i nagradu Evropske unije za književnost 2015. godine, za svoj četvrti roman „Bekomberga: Oda mojoj porodici“.

Književna kritika Saru Stridsberg smatra jednom od najbitnijih savremenih švedskih književnica, koja uvek uspeva da „isprovocira svoje čitaoce energičnom prozom, mada u tom intenzitetu uspeva da pokaže empatiju i ranjivost“.

Podnaslov četvrtog romana Sare Stridsberg Darling River je „Varijacije na Dolores“. I tu već možemo videti jedno tematsko i motivsko čvorište. Autorka zapravo sve vreme komunicira i preispituje vrednosti romana Lolita Vladimira Nabokova, čija se glavna junakinja zove Dolores Hejz.

Te varijacije iz podnaslova predstavljaju četiri narativna toka koji se nikad direktno ne prepliću, iako su idejno usko povezani. Likovi u njima, kao i u ostalim Sarinim romanima, jesu čudaci, izopštenici iz društvenih normi koji živeći na nekim svojim egzistencijalnim ivicama zapravo žive onako kako jedino znaju.

Jedan otac luta autoputevima sa ćekom koja se nudi muškarcima. Jedna književna junakinja nastavlja da živi svoj život izvan romana koji ju je proslavio. Jedna žena se bori sa svojim identitetom, da li je majka ili umetnica. Jedan naučnik pokušava majmunicu da nauči da crta, nesvestan gde će ga taj eksperiment odvesti.

I dok književna kritika u ženskim likovima Sare Stridsberg vidi feminističke heroine koje se bore protiv društvenih, političkih i raznih drugih opresija, sama autorka kaže da njeni junaci treba da nas okupe oko ideje pružanja zajedničkog otpora svemu onome čemu nevoljno podležemo – i u realnom i u književnom svetu.