ROMAN

Jedan od najznačajnijih poljskih pisaca u trenutku besparice i želje za popularnošću, neposredno pred Drugi svetski rat, rešava „predati se igri s ljudima“ i pod pseudonimom, u nastavcima, za popularne večernje novine piše „roman za kuvarice“. Sumanuti su konspirativno delo, otkrivano polako i u odlomcima. To je ljubavni roman, koji povezuje niz motiva koji se sreću u gotskim romanima: tajanstveni zamak, s duhovima, skandal u plemićkoj porodici, opsednutost duhovima, anatema – sve to začinjeno na savremen način, jer je gotskim motivima pisac dodao spiritizam, parapsihologiju, šokantne tajne varšavskog polusveta, ubistvo milionera, a uz to i sportske dogodovštine.

Pred nama su sabrani novinski članci pronađeni 1979. godine u Narodnoj biblioteci u Buenos Ajresu. Vodič mi je bio Alehandro Rusovič, tražila sam ljude koji su bili svedoci vremena kada je grupa Gombrovičevih prijatelja zajednički prevodila na španski jezik delo Ferdidurke, 1946–1947. godine. I baš tada smo nabasali na nekadašnjeg posetioca Kafea Reks – Rikarda Vilelu, argentinskog biznismena koji je za vreme rata s Gombrovičem igrao šah. On nije učestvovao u prevođenju, ali se zato sećao da je ispravljao tekstove na španskom, koje je Gombrovič pisao za razne listove, pored ostalog za Viva cien a?os, namenjenog snobovskom građanstvu koje traži recept za smisleniji život. Rikardo Vilela je naročito dobro pamtio seriju članaka objavljenih pod pseudonimom Horhe Alehandro, koje je Gombrovič želeo da naknadno objedini i objavi kao zasebnu knjižicu pod naslovom Nuestro drama er?tico; računao je na komercijalni uspeh koji bi mu u narednih nekoliko meseci pomogao u rešavanju novčanih problema. Ta knjiga nije ugledala svetlost dana. Gombrovič bi bio začuđen kad bi mogao da vidi da je njegov projekat realizovan nakon više od pedeset godina, i to u njegovoj rodnoj zemlji i pod svojim pravim imenom. Čitaoci bi tako i trebalo da tretiraju ove tekstove – kao dokument piščeve egzistencijalne borbe u izgnanstvu.