Cecilija je čarobnica. Ne verujete? Eh, pa ona se namerno obukla kao neko ko nije čarobnica, jer bi onda svi navalili: Hajde Cecilija ovo, hajde ono, očaraj, začaraj, odčaraj, raščaraj...
Ona ima čarobni štapić! A ima i stalno zanimanje - mesi krofne! Po tome je poznata u celom komšiluku, a i šire.
Ko voli krofne, neka ne otvara ovu knjigu pre nego što prethodno ne pripremi nekoliko krofni da smaže, jer će mu se sigurno prijesti!
Putovanja puža Maksimilijana naučiće nas kako se svako putovanje, pa makar i po najbližoj okolini, može pretvoriti u jedno veliko iskustvo, prepuno avantura i novih poznastava.
Sve što nam je za to potrebno je bar jedan dobar drug i želja za pustolovinom
Nemojte čekati da vam se dogodi avantura. Stvorite je sami! Ako ne znate kako, u tome će vam pomoći junaci ovog romana: Luka, Dimitrije, Andrija, Ružica i Anđelka. Dosada je pretila da upropasti njihov raspust, sve dok nisu otišli u selo kod Anđelkine babe i dede. A tamo, zabavi nikad kraja, čak su morali da krenu u potragu za satom koji usporava vreme.
Sede tako s tobom, u tvojoj sobi, pisci prve knjige Vidi čuda: Svetlana Velmar Janković, Raša Popov, Gradimir Stojković, Mošo Odalović, Pop D. Đurđev, Vesna Aleksić i Dejan Aleksić.
I sede tako s tobom, u tvojoj sobi, i pisci druge knjige Vidi čuda: Danilo Nikolić, LJubivoje Ršumović, Slobodan Stanišić, Ranko Pavlović, David Albahari, Vesna Vidojević Gajović i Branko Stevanović.
A sada s tobom sede i pisci treće knjige Vidi čuda: Laza Lazić, Dobrica Erić, Vladimir Andrić, Boško Lomović, Jovo Knežević, Jasminka Petrović i Uroš Petrović.
Dabome, od samog početka, sede tako s tobom, u tvojoj sobi, priređivač sve tri knjige Gordana Timotijević i ilustrator Mladen Anđelković. I još su tu lektori, likovni urednici, tehnički urednici, štampari, knjižari, bibliotekarii drugi znalci raznih veština potrebnih da bi se knjiga našla u tvojim rukama.
I tako, dok čitaš – svi oni gledaju u tebe. Hoćeš li nešto reći, da li ćeš se namrštiti ili nasmejati, hoćeš li razrogačiti oči ili ćeš skupiti kapke kao kada se razmatra nešto sićano. Svi oni gledaju u tebe – pitajući se da li ćeš se začuditi. Mada, nemoj da misliš da i oni nisu začuđeni...
Makar „samo“ time koliko je velika tvoja mala soba. Kako to da su svi mogli da stanu, a da nikome ne bude tesno, da ne bude gužva? Čudo jedno, sve skupa!
