ROMANI

Usred Hladnog rata, CIA je osmislila tajni plan pod nazivom „Ambasadori džeza“, s ciljem pridobijanja omladine iz zemalja pod sovjetskom dominacijom. Organizovanjem niza koncerata širom tog dela sveta, uz učešće najvećih imena džez muzike, verovali su da će osvojiti srca neprijatelja i dobiti hladnoratovsku bitku.

U ovom miljeu upoznajemo Erika Gulda, strastvenog pijanistu, koji je u stanju da vidi zvuke svuda oko sebe i da, svirajući klavir, oslikava portrete. Njegovo biće suštinski je prožeto muzikom – kao i ljubavlju prema jedinoj ženi u njegovom životu, koja iznenada nestaje bez traga.

Erik Guld će učiniti sve da je pronađe, ali preostaje mu jedino da se prepusti slučaju. Tek će njihov sin. Tristan, umoran od potrage za majkom među stranicama atlasa, pronaći ključnu nit zahvaljujući jednoj kutiji za cipele.

Tema romana Cveće je naše pamćenje i pitanje kako nas ono definiše. Radnja je smeštena u savremenu Portugaliju, a glavni lik je gospodin Ulme, koji je svakim danom sve više uznemiren vestima. Nakon što doživi moždani udar potpuno gubi emocionalno pamćenje: pamti PIN na bankomatu, ali se ne seća prvog poljupca. On zna sve o muzici, ali se ne seća da je ikada vodio ljubav. Narator knjige, cinični novinar nezadovoljan životnom rutinom, pokušava da pomogne Ulmeu, da povrati izgubljeno emocionalno pamćenje. Ali taj zadatak nimalo nije lak jer odgovor na pitanje ko smo mi zavisi od osobe koju pitamo: neko ko nas ne voli reći će da smo grozni, a onaj ko nas obožava reći će da smo sveci.

„Određeni sklopovi za nas imaju značenje. Stoga mislimo da se ne mogu desiti igrom slučaja. Verujemo da je posredi trik. Kad se u rasporedu karata ne nazire neki prepoznatljiv sklop, kažemo da je špil promešan. Uplela se slučajnost. A to se događa zato što taj određeni redosled, za koji kažemo da je dobro promešan, nama ništa ne predstavlja.“

Put do misteriozne „Kokoškine lutke“ počinje u Drezdenu razorenom bombama na kraju Drugog svetskog rata, sa jevrejskim dečakom Isakom Dreznerom koji se nastanjuje u podrumu prodavnice ptica Bonifaca Fogela. U ovom neobičnom prijateljstvu, u kom isprva Bonifac „glasu iz poda“ ostavlja hranu, a glas mu zauzvrat suflira pri cenkanju s mušterijama, ubrzo će se uplesti čitava galerija nesvakidašnjih likova. Uloga ovih karaktera i njihovih priča naizgled je nasumična i nejasna, kako to u životu obično i biva. No kako mali delovi slagalice sve jasnije formiraju sliku i njena nepretenciozna grandioznost počinje da se nazire, postavlja se pitanje da li stvarnost unosi smisao u fikciju, ili je, zapravo, obrnuto. Uz pomoć stvarnih likova koji su kreirali umetnička dela a onda sami postali deo jednog – poput Oskara Kokoške i Tomasa Mana, izmišljeni pisac Matijas Popa i stvarni autor romana Afonso Kruz zamagljuju granice između mašte i zbilje, podsećajući nas koliko je jedno neodvojivo od drugog. Spajajući začudne slike u stilu magijskog realizma i formu nalik na dečje knjige u kojima ako okrenemo stranu sedam naš junak radi jedno, dok na strani devet bira drugi put, pisac nas vodi kroz događaje čije značenje sami moramo da dešifrujemo. Pisana sa uzbuđenjem koje donose intriga i zagonetke bez očiglednog rešenja, Kokoškina lutka je roman o nasumično pomešanom špilu karata u kom je neočekivano prijateljstvo osmice i dame od suštinske važnosti za kralja koji na dnu kutije sedi i čeka da mu se otvore karte.