ROMANI

Roman o Avdu, majstoru nadgrobnih spomenika, čija sudbina svedoči o društvenoj istoriji moderne Turske. Avdov život se prepliće s mnogim drugim životima koji odražavaju različite slojeve Turske: hrišćani, suniti, alaviti, Turci, Kurdi, Jermeni.
Kada izađe iz zatvora, Avdo saznaje da je Elif, ljubav njegovog života, ubijena u Istanbulu.
Tu, u vreme posle vojnog udara 1980, počinje uzbudljiva priča romana Kamen i senka koja se kreće između prošlosti i savremenosti, osmanske i moderne Turske, metropole i unutrašnjosti, Bliskog istoka i Evrope, da bi se uvek okončala u nepredvidljivom Istanbulu.
U ovoj nezvaničnoj istoriji Turske spajaju se društveni roman i magični realizam, ljubavna priča i mudrost Istoka, preciznost pesme i razmere epa.

„Burhan Sonmez postaje za Tursku ono što je Gabrijel Garsija Markes za Kolumbiju, Nagib Mahfuz za Egipat, Karlos Fuentes za Meksiko, Mo Jan za Kinu.“ (T24 vesti)

Četvrti roman Burhana Sonmeza, kao što to i njegova naslovna odrednica nagoveštava, lavirint je intimnog mikrokosmosa ali i nepreglednih prostora telesne i duhovne egzistencije Bića (izvezen borhezijanskim mikropričama i kamijevskom predstavom otuđivanja), time postajući osnovno semantičko polje iz kojeg se celokupni simbolizam teksta ekstrahuje i opet u njega vraća...

U tom lavirintu glavni protagonista, prelazeći težak transformativni put telesnog i duhovnog bivstvovanja, postaje putnik u prostorima nekih prošlih, sadašnjih i budućih glasova. Nakon pokušaja samoubistva,  Boratin – mladi muzičar, izgubivši pamćenje, biva otuđen, ne samo od zajednice, okruženja i drugih lica u kompleksnoj galeriji likova, nego i od samog sebe, u lavirintu uma, duha i emocija, ne znajući da li je zaborav prokletstvo ili pak blagoslov. Tamo gde se mešaju kolektivno i lično sećanje, i sve postaje deo mrtve istorije, postoji samo jedna istina u koju ne sumnja: njegovo telo sa slomljenim rebrom. U toj rasparčanoj slagalici društvenog i individualnog pamćenja, Sonmezov junak suočava se sa dva pitanja.

Prvo je povezano sa telom: Da li fizičko prepoznavanje pruža osećaj identiteta, dok se drugo pitanje tiče uma: Šta je više oslobađajuće za čoveka ili društvo – poznavanje prošlosti ili pak zaborav?

„Knjiga se čita kao grozničavi san. Boratin je bezvoljan egzistencijalni heroj koji često luta kroz svoje dane sa otuđenjem koje priliči glavnom Kamijevom junaku.” – The New York Times

„Ova duboka knjiga upravlja psihogeografijom Istanbula da bi ispitala to najmisterioznije biće: Sopstvo. Sonmezov majstorski roman, Lavirint prolazi kroz ove teme lucidno borhesovskom, ali sasvim originalnom rukom.” – Asymptote Journal

Sever – prvi roman Burhana Sonmeza – mogao bi se opisati kao filozofsko-romaneskna bajka. On pripoveda mitove, legende i narodne priče Istoka u kojima aktuelizuje filozofske rasprave o postojanju, identitetu i ljubavi, kao roman o čovekovoj samospoznaji i dostizanju mudrosti oslobađajući se sopstvenih tamnica. Stožerna pripovest jeste ona o mladiću čiji otac misteriozno odlazi kada protagonista ima samo dve godine, i o još misterioznijem vraćanju njegovog leša. Pokušavajući da reši misteriju očeve smrti, naš junak kreće u pustolovinu na Sever, za razrešenjem očevih tajni, koje ujedno postaju i njegove… *** „Sever je smeli roman čiji je svaki korak mudro napravljen na uskim stazama književnosti. Kao što je vidljiva raznolikost u vrtu snova Hakslijevog romana Vrli novi svet, tako nam i Sever nudi jedan hrabar svet u kojem se možemo boriti za naše snove. Cumhuriyet „Sever je izuzetna galerija bajki. Sve više prolazeći kroz ovu galeriju, čitalac shvata da život teče i napred i nazad u isto vreme. To se dešava zahvaljujući literarnoj snazi darovitog pera. Iako je to prva knjiga Burhana Sonmeza, mislim da će Sever biti jedan od sveprisutnih romana u našoj literaturi. Burhan Sonmez je pravi, tihi revolucionar naše književnosti.” Taraf „Sever poseduje zadivljujuće bogatstvo, posebno kao roman-prvenac, sa svojim majstorskim jezikom, živopisnim prikazima i junacima koji su mahom svi prožeti prirodnom mudrošću (…) (...) U njemu se pitanja nadovezuju jedno na drugo, dok svi (i mi kao čitaoci) vidimo različite strane iste stvarnosti. Vrt ideja, koje su slične idejama antičkih grčkih filozofa i islamskih učenjaka, ali u kojima pero Burhana Sonmeza jasno pokazuje svoju moć, velikodušno se otvara. Priča šalje pozdrave romanu Ime ruže. Izvanredno!” Radikal „Sever je ostrvo nade i zabranjenih svetova.” Bîrnebûn Burhan Sonmez (1965) jedan je od najznačajnijih savremenih turskih pisaca i predsednik svetskog PEN centra. Za svoju prozu je višestruko nagrađivan značajnim književnim priznanjima, a preveden je na više od dvadeset svetskih jezika. Sever je treći Sonmezov roman u prevodu na srpski jezik nakon što se domaća čitalačka publika upoznala sa njegovim stvaralaštvom kroz pripovedačku magiju romana Istanbul, Istanbul i Nevini.