ROMANI

Književni događaj godine. Iz književne i lične zaostavštine Danila Kiša stiže velika knjiga njegove prepiske od dečačkih i mladićkih dana do meseci uoči njegove smrti. U velikoj knjizi na preko 630 strana, koju je priredila Mirjana Miočinović, nalaze se Kišova pisma prijateljima, prevodiocima, saradnicima, urednicima i izdavačima, prevodiocima, velikim srpskim, jugoslovenskim i svetskim piscima. Naravno, tu su i pisma koja su upućena Kišu. U knjizi ""Iz prepiske"" nalazi se prepiska Danila Kiša sa Milanom Kunderom i Suzan Sontag, Miroslavom Krležom i Milovanom Đilasom, Borislavom Pekićem i Mirkom Kovačom, Sergejom Dovlatovim i Bulatom Okudžavom i desetinama drugih savremenika. Jedinstvena knjiga koja otkriva književni, kutklruni, društveni i politički život jednog vremena. Prepiska Danila Kiša sklapa najbolju biorafiju ovog pisca.

Priče velikog pisca, modernog klasika srpske književnosti, o odrastanju i detinjstvu. Priče za decu i osetljive. Knjiga za lektiru i za uživanje. “Rani jadi su lirski. Priče su sačinjene od prizora iz mojeg detinjstva, slika koje nisu mogle da nađu mesto u romanu Bašta, pepeo. Svaka priča je gotovo pesma u prozi. Rani jadi su kratke priče, svet viđen očima deteta.” Danilo Kiš (1984)

Knjiga Lauta i ožiljci donosi Kišove priče iz zaostavštine, većinom nastale u slično ili isto vreme kada su pisane i priče iz knjige Enciklopedija mrtvih.
Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša.
Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture.
Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i svetu koji uvek ima dve nepovezive strane.
– Pripovetke iz Kišove zaostavštine: „Apatrid“, „Jurij Golec“, „Lauta i ožiljci“, „Maratonac i sudija“, „Pesnik“ i „Dug“, napisane su između 1980. i 1986. bilo s namerom da budu uključene u knjigu Enciklopedija mrtvih, bilo kao njen odjek. Njima smo pridodali kratku dvodelnu prozu „A i B“, koja u rukopisu nije imala zaglavlja. Mada ne pripada pripovednom žanru, ona funkcioniše kao metafora (metonimija) u odnosu na najveći deo Kišovog proznog opusa: otud njeno mesto u ovoj knjizi, i to na kraju, „kao neka vrsta lirskog epiloga“ – kaže Mirjana Miočinović, priređivač knjige u završnoj napomeni. – Knjizi smo dali naslov Lauta i ožiljci rukovođeni činjenicom da je Kiš dve svoje zbirke, od ukupno tri, naslovio po jednoj od priča, imajući manje na umu njeno povlašćeno mesto, a više sposobnost naslova da tematski objedini sve ostale. Činilo nam se da se nešto slično postiže i ovim naslovom.

Najpoznatiji roman Danila Kiša, veliko delo o detinjstvu i odrastanju.
Uzbudljiva slika jednog sveta data u moćnoj lirskoj svetlosti i u suočenju s najvećim izazovima svog postojanja.

“U romanu Bašta, pepeo radi se o metafori, o strahopoštovanju deteta prema ocu. Otac je uvek veličina. To je skoro frojdovski problem: tokom izvesnog perioda, otac predstavlja kralja u odnosu na dete, on je omnipotentan. U romanu Bašta, pepeo hteo sam da razvijem tu metaforu sa idejom da jednog dana još nešto napišem o ocu.”
Danilo Kiš (1984)

Jedna od ključnih knjiga Danila Kiša.
Velika saga moderne književnosti o potrazi za ocem, vlastitim identitetom i mogućnosti saznanja o svom svetu i njegovoj istoriji.

“U Ranim jadima, taj svet je viđen očima deteta: u romanu Bašta, pepeo, pogled se širi kroz pripovedačev pogled: u Peščaniku, obojica nestaju, i pripovedanje teži ka gotovo božanskoj objektivnosti. Iako zasnovane na doživljenom, te knjige su prepune dokumentarnih elemenata. Poslednja, Peščanik, u celini je egzegeza jednog autentičnog očevog pisma, datiranog 5. aprila 1942.”
Danilo Kiš (1986)

Zajedno s Mansardom, prvi roman Danila Kiša.
Velika povest o logorima Drugog svetskog rata.
Uzbudljiva priča o objavi istorije u običnom životu i o ljudskoj sudbini u vremenima istorije.
Knjiga iz koje su proistekla druga velika dela ovog modernog klasika srpske književnosti: Peščanik, Grobnica za Borisa Davidoviča i Enciklopedija mrtvih.