ROMANI

Roman Kraljica baca peglu, u maniru hip-hop poeme, osluškuje ritam života u varšavskim blokovima, među ljudima bez lica i nade. Maslovska meša vulgarno i poetsko, svakodnevicu i apokalipsu, stvarajući šokantnu ali zavodljivu sliku sveta u kojem junaci traže ljubav, dostojanstvo i sopstveno mesto u haosu. Iz drugog plana ulazi i sama autorka – em-si Doris – koja preuzima mikrofon i razbija iluzije, pretvarajući roman u gorku pesmu o savremenoj Poljskoj, njenim društvenim lomovima i kolektivnim opsesijama.
Ovo nije priča o lepoti, već o njenom odsustvu. Nije roman o sreći, već o bolnoj potrebi da se bude primećen, voljen i živ. Maslovska donosi jezik ulice na književnu scenu, razbija norme i istovremeno nudi oštar komentar o tranzicijskoj stvarnosti, o padu ideala i o grotesknim snovima koji prekrivaju ruševine društva.

Dobro došli u grad zatrovan smogom i prezirom, skupim automobilima, jeftinim vezama, visokim težnjama i najprizemnijim motivima, iz čijih pora divlje struje hip hop bitovi pojacani veštackim stimulansima. Na pozornicu ove mracne vizije savremene Varšave pred nas izlazi Kamil, čiji besni fristajl bunt, u isto vreme i poetski i vulgaran, u stvari pripoveda priču o mladićkom snu – svojevrsnom eskapizmu – snimanju hip hop albuma. Naizgled nesposoban i netalentovan, sa željom da se udalji od sopstvene majke, ali i mutnih i slabo placenih poslova, svojim politički nekorektnim taktom nametnuće ritam čitave priče koja će, dva dana i jedno jutro, govoriti o sudaru nedodirljivih svetova u varšavskom pandemonijumu.

U višeglasju Drugih ljudi, tacnije u pripovednom nadvikivanju pojednostavljenih, karikatura, strpljivi čitalac ce prepoznati najvažnijeg junaka, stvarnog protagonistu ovog čudovišnog teksta – jezik kojim ovi strip-junaci govore i razgovaraju. Оn zuji od energije i duhovitosti, ali je istovremeno brutalan, osakaćen, pun odbojnosti i predrasuda, i otkriva eroziju meduljudskih veza, ostatke plemenitih osećanja i tragove ljudske solidarnosti. Upravo on, istovremeno smešan i užasan, sintetiše to bolno pitanje o trenutku u kojem smo se našli kao zajednica: zar drugi ljudi nismo mi?