ROMANI

Roman Vilhelmina je uzbudljiva i nežna priča o ljubavi. I to o svim vrstama ljubavi - prema porodici, deci, rodnom gradu, domovini, umetnosti, Bogu, životu (pa i smrti), voljenom biću, stvar­nom i imaginarnom, prema sebi samom u krajnjoj liniji. Sve ove ljubavi doživljava juna­ki­nja ovog romana potpuno im se predajući, svim srcem, telom, čulima, svom svojom životnom snagom.Vremenska i prostorna lenta romana proteže se od Crne Gore i Srbije s kraja 19. veka , preko carske Rusije i stare Jugoslavije, do Beograda koji je doživeo svoje (valjda) poslednje bombardovanje na samom kraju 20. veka.Dozvoljavajući nam da čitamo njen dnevnik, Vilhelmina nam odaje i svoje najintimnije životne, filozofske, religiozne, porodične i profesionalne tajne, jasno se opredeljuje prema nizu „teških“ pitanja, ne štedi ni jednu osobu iz svog života, potpuno iskrena u svojim ispove­stima, bez obzira na to da li je reč o roditeljima, prijateljima, slučajnim prolaznicima, udva­račima ili ljubavnicima.

Sad je novembar 2023. godine. Tačno je šezdeset godina otkako smo Ljiljana Drezga i ja počele da se družimo. To je takoreći ceo naš život. Pisanje biografija je obiman posao i ne verujem da bih ikada pristala da je pišem o nekome koga ne poznajem, slušajući njegova sećanja, iz života u kome nisam živela. Ova biografija je posebna i ona zapravo odslikava dve glavne ličnosti - Ljiljanu Drezgu i mene. Nije pisana suvoparno i isključivo hronološki i činjenično. Pisana je kao opis slike u čijem smo stvaranju obe učestvovale. Precizna je i tačna, ali iznad svega romantična. I zadire u duboke vilajete duše. U njoj ima i sreće i tuge, kao i u svakom životu. Ono što sam namerno izostavila, jer je previše intimno, a vi ćete pomisliti da je to emotivni život i pogrešićete, jesu smrti naših roditelja. I neka tako i bude. Ljiljana Drezga i Jelena Tinska su više nego drugarice, one nisu sestre, ali, ako treba, mogu biti. A mogu biti i majka i ćerka, mogu biti i dve tetke i dve babe, ako zatreba. Njih dve su dva bića koja su se srela u vremenu. I ono što je zapravo retkost, jeste to da je Jelena i pisac i istoričar umetnosti, tako da u svakom slučaju ima pravo da se bavi i ovom vrstom iskazivanja.

Prvom izdanju knjige koja se ustvari zove „Od svakoga koga sam volela” predhodio je feljton u „TV reviji” koji se zavao „Svi moji muškarci”. Ovo je knjiga o životu autorke do 1993. godine, o tome kako je u njenom srcu, ostalo ponešto, od svakog koga je volela. Roditelja, dece, prijatelja, kolega, predstava, putovanja, pasa…