ROMANI

Jedan od ranih romana Jozefa Rota, napisanih u stilu Neue Sachlichkeit (nova stvarnost), izvorno likovnog umetničkog pokreta nastalog u reakciji na nemački ekspresionizam. Tako je uz spartanski stil lišen ukrasa i forma trebalo da bude „čista i jednostavna“. Ja-pripovedač koji je sam Jozef Rot tako kaže: „Ništa nisam izmislio, ništa komponovao. Više nije stvar u tome da se ‘stvara’. Najvažnije je ono posmatrano”. Roman je dakle trebalo da bude samo životna priča njegovog prijatelja Frranca Tunde. Trebalo je, ali nije ispalo sasvim tako... Franc Tunda je kao natporučnik k.u.k. vojske dospeo u rusko zarobljeništvo. Beži, skriva se godinama

kod nekog trapera negde u bespućima Sibira. Tako se dogodi da tek kasno doznaje o okončanju rata. Kreće na put kako bi se vratio u Beč. Njegov povratak postaje put kroz nove države koje sve skupa nisu postojale pri odlasku. Svakim danom i svakim korakom svog puta Tunda se sve više udaljava od svog porekla. Bledi i slika njegove verenice pa se posle peripetije (neće uspeti da pređe granicu Rusije) zaljubljuje u revolucionarku Natašu. Tako i njegova buržujska slika sveta gubi na vrednosti i on je zamenjuje slikom sveta borca protiv starog poretka. Revolucionarni put ga iz Ukrajine vodi ka Moskvi. Ali kad Revolucija poprimi svoje ružne crte i kad izbledi i njegova ljubav prema Nataši, iščileće u Tundi i strast za Revoluciju. Put će ga tako odvesti dalje od glavnog centra zbivanja, na Kaspijsko more, u Baku. I tamo će ga neko vreme zadržati jedna žena i takođe jedna treća otuda ponovo pokrenuti na put u Evropu... Ali kad napokon stigne na cilj svoga puta, Beč i Austrija više nisu njegova domovina. Tako ni Beč nije konačna stanica njegovog lutanja: uslediće još nekoliko međustanica, ali svuda se nešto ponavlja: Tunda uskoro biva sit onoga što je našao i traži dalje...

Roman "Radecki marš" je najznačajnije delo Jozefa Rota, jednog od najpoznatijih austrijskih pisaca ovog veka. To je priča o pripadnicima triju generacija jedne porodice iz nižih društvenih slojeva koja je sticajem prilika ušla u istoriju. U bici kod Solferina, jedan običan vojnik, mladić poreklom iz naših krajeva, spasava život mladom austrijskom caru Francu Jozefu. Kao nagradu dobija plemićku titulu i carsku blagonaklonost koja će pratiti njega i njegovu porodicu. Priča o toj porodici, od slavnog početka do tragičnog kraja, simbolično se poklapa sa istorijom poslednjih decenija habsburške monarhije, od trrenutka njenog prividno najvećeg sjaja do konačnog sloma. Roman se odlikuje stilskom jednostavnošću i zanimljivošću pripovedanja, a našem čitaocu, u ovom nemirnom vremenu, može izgledati posebno aktuelan zbog lako ustanovljenih analogija između tadašnjih i današnjih procesa raspada višenacionalne države i agonije autoritarne vlasti.

Jozef Rot, veliko ime austrijsko/nemačke međuratne proze, kao pisac vremena krize, danas dobija priliku za novo čitanje: njegov Jov, možda najviše zato što je naš otvoreni, mobilni svet otvoren gotovo za sve, sem za ljude koji malo teže prolaze. Ipak, kad najzad prođu i stignu tamo gde su zapucali da iznova počnu ispočetka, kad po svaku cenu emigraraju u neku bolju zemlju, na kraju sebi moraju postaviti pitanje: da li je sve to uopšte bilo vredno truda? Ali, naravno, Jov je i bez tog aktualizacijskog interesa pri čitanju, po sebi fascnantan roman s jednom jevrejskom sudbinom u središtu. I zato što je
ta jevrejska sudbina na neki način paradigma ljudskog stanja uopšte, romanu je dodat i autorov neponovljiv esej "Jevreji u migraciji" koji će srpskog čitaoca upoznati s Rotom kao novinarem-reporterom kakovoga dosad nije imao prilike da upozna. A Rot je zapravo bio novinarska zvezda.

Gabrijel Dan, glavni junak romana, iz zarobljeništva stiže u Hotel Savoy:
Moja soba je - dobio sam jednu od najjeftinijih - na šestom spratu i nosi broj 703. Broj mi se dopada - ja verujem u brojeve - nula u sredini je kao dama koju s bokova pokrivaju jedan stariji i jedan mlađi gospodin. Na krevetu leži žuto ćebe, hvalim te Bože, nije sivo koje bi me moglo podsetiti na vojsku.

Jedno od ključnih dela evropske književnosti prve polovine XX veka. Roman modernog klasika o poslednjim danima Austro-ugarske i o onome što je došlo posle toga. Vrhunac književnog umeća Jozefa Rota i veliko poglavlje moderne evropske književnosti. Savremenik Kafke, Muzila i Broha, Rot je oblikovao veliku priču o sudbini evropskog čoveka u prvoj polovini XX veka.