Samo sam svirao tango prati profesora istorije Hansa-Petera Dalova u Lajpcigu 1968, na njegovom putu resocijalizacije u svakodnevni, privatni i profesionalni život, pošto je zbog usluge koju je učinio studentima – da kao pijanista zameni njihovog stalnog pijanistu sprečenog zbog bolesti da nastupi u studentskom kabareu – te zbog navodno provokativnih stihova, kako su ih doživeli prisutni članovi Štazija, u zatvoru proveo skoro dve godine.
Svi mu savetuju da zaboravi i nastavi dalje, ali Hansu-Peteru Dalovu sve pada na pamet – od toga da pokuša da ne radi ništa i živi od bankarske kamate, da pronađe posao kao vozač teretnih kamiona ili sezonski posao konobara na Hidenzeu – samo ne može da zaboravi.
Novela o svakodnevici i samoći glavne protagonistkinje Klaudije, razvedene doktorke, bez dece, koja se u slobodno vreme bavi fotografijom i upoznaje Henrija, arhitektu... Knjiga je, kako K. H. kaže, „cenzuru prošla verovatno zato što sam bio potpuno nepoznat pisac“.
Novela koja je proslavila Kristofa Hajna prevedena je na 20 jezika, doźivela je šest izdanja u DDR-u a na Zapadu ubrzo i status kult-knjige!
