ROMANI

Novootrkiveni roman francuskog majstora niskih strasti.

„Selin je surov do krajnjih granica, njegov jezik je organski, nabijen besom, mirisima, znojem.“
– Le Parisien

Luj-Ferdinand Selin (1894–1961), jedan od najvećih pisaca XX veka, rođen je i odrastao u Parizu, ali život ga je bacao tamo-amo, od ratnih užasa do Afrike i Amerike, o čemu govori u Putovanju nakraj noći, romanu koji ga je proslavio. Selinov stil je ono što ga izdvaja od drugih velikih pisaca našeg vremena i možda se samo Tomas Bernhard može porediti s njim. Pre nekoliko godina pronađeni su rukopisi koji su dugo smatrani izgubljenim, Rat i London, o događajima koji prethode Putovanju.

London je nastavak romana Rat (LOM/Laguna, 2024) i oni čine neodvojivu celinu. Selin je oba romana pisao početkom tridesetih godina XX veka, u vreme kad je objavljeno Putovanje nakraj noći, i pred nama je genije na svom vrhuncu. Ovo je u svetu jedan od prvih prevoda romana London.

„Ferdinand, junak romana Rat, napušta Francusku i odlazi u London, 'gde po volji sudbine na kraju dođu da se sakriju svi prezreni i svi njihovi čudni naglasci'. U njemu pronalazi svoju devojku, prostitutku Anžel, koja sada živi zajedno s engleskim majorom Perselom. Ferdinand će stanovati na mansardi pansiona Lester, gde izvesni Kantalup, makro iz Monpeljea, organizuje veoma živu trgovinu seksom koji pružaju devojke, u čemu mu pomažu živopisni likovi od kojih je jedan policajac Bižu i jedan bivši stručnjak za podmetanje bombi Borokrom. Svodništvo, alkoholizam, dilovanje droge, nasilje i sve moguće nezakonite aktivnosti svakog dana sve više čine sumnjivim članove te družine, koje proganja mogućnost da budu poslati ili ponovo vraćeni na front.

Iako ima dodirnih tačaka s Ginjolovom družinom, poznijim Selinovim romanom čija se radnja takođe odvija u Engleskoj, London se snažno nameće kao velika pripovest dva životna poziva: onog lekarskog i onog književnog... Ili, drugim rečima, kako ostati u dodiru s ljudskom istinom, gurnut u tu do krajnosti lažljivu i neumesnu lakrdiju kakav je život.“

(S korica francuskog izdanja)

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je "Putovanje na kraj noći" ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni stil i samog sebe kao radnika i "pronalazača". Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač s bezgraničnim strpljenjem oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem - ili, Selinovim rečima "zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti".

Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.

„Čudo!“ – Le Monde

„Pred nama je značajan tekst.“ – Le Point

Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.

Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.

„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“ – New Yorker

„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“ – World Literature Today

„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“ – Publishers Weekly

Knjiga za koju je Bukovski rekao da je najbolja u poslednjih dve hiljade godina, jedna je od onih koje su presudno obeležile književnost XX veka. Do tada neviđeni izliv nihilizma, cinizma i ruganja ratništvu i herojstvu šokirao je mnoge kritičare, ali i oduševio francusku čitalačku publiku.

Stilom koji na čitaoca deluje kao da mu autor neposredno govori, Selin opisuje doživljaje svog junaka u Prvom svetskom ratu, njegova putovanja u kolonijalnu Afriku i Njujork, i na kraju, povratak u posleratnu Francusku, gde otvara lekarsku radionicu.

Jezik romana apsolutno je originalan – povremeno jezik ulice i podzemlja, povremeno liričan i intelektualan. Prema Selinovim rečima, njegov ključni izum je neposredna emocija, proizašla iz direktnog izražavanja pojava koje ga okružuju.

O autoru:

Selin je rođen 1894. u Kurbevou, a kada je imao tri godine porodica mu se seli u Pariz.
Još kao dete sanjao je da bude lekar. Odmah posle osnovne škole morao je da zarađuje za život, promenio je dvanaest zanata, a sa osamnaest godina prijavljuje se u dobrovoljce.

U Prvom svetskom ratu je ranjen i odlikovan medaljom. Neko vreme je radio na plantažama u Kamerunu, ali se razboleo od malarije. Posle rata upisuje studije medicine u Renu. U misiji Društva naroda boravi na Kubi, zatim u Njujorku, Vašingtonu, Nju Orleansu, Baltimoru, Kanadi i zapadnoj Africi.
Krajem dvadesetih zapošljava se kao lekar u Klišiju, putuje u London, Nemačku i Skandinaviju.

„Putovanje nakraj noći“ izlazi 1932. i odmah izaziva pometnju u književnom svetu.

S početkom španskog građanskog rata Selin se uključuje u politička dešavanja, objavljuje jedan antikomunistički i tri antisemitska pamfleta, zbog čega će senka nad njegovim književnim delom ostati sve do danas.

Kao invalid prve kategorije nije učestvovao u Drugom svetskom ratu, ali je govorio na mitinzima u Berlinu i objavljivao pro-nemačke pamflete. Za vreme rata prelazi u Nemačku, potom i u Dansku, a posle rata francuski sud izdaje nalog za njegovo hapšenje. Provodi dve godine u zatvoru u Kopenhagenu. U svoju odbranu piše da su nacisti bili „horda gramzivih malograđanskih provincijalaca“, kao i da bi ga Hitler, da je poživeo, sigurno streljao.

U Francuskoj je, u odsustvu, osuđen na godinu dana zatvora, 50.000 franaka globe, konfiskaciju 50% imovine i gubitak svih građanskih prava. Vojni sud ga ipak amnestira, posle čega se vraća u Pariz.