ROMANI

Jezgrovita knjiga Marćina Vihe delom je autobiografski roman, delom meditacija nad preminulim bližnjima, ali i priča o formiranju poljsko-jevrejskog identiteta i kompleksnom mehanizmu pamćenja. Autor „Stvari koje nisam izbacio“ evocira sećanja pomoću predmeta koji su mu ostali od pokojne majke. Jer: „Nećemo nestati bez traga. Pa čak i ako nestanemo, ostaće naše stvari, prašnjave barikade.“
Knjige među tim predmetima imaju posebnu ulogu jer one najviše govore o nama, a posebno o tome šta smo pokušavali da
postanemo, a nisu nam u tome bile od prevelike pomoći. Koristeći retke, pažljivo odmerene reči, pisac oslikava upečatljiv portret svoje majke, osobe ranjene istorijskim zbivanjima i odomaćenim predrasudama, ali pruža i ironičnu i oštru analizu porodičnih odnosa, kao i zanimljiv prikaz posleratne Poljske.
Ova elegija o odlasku majke i o formiranju poljsko-jevrejske inteligencije prožeta je melanholijom, a aforistična je, živopisna i uzdržana; ozbiljna je, a fino nakapana okrepljujućim humorom.
Knjizi „Stvari koje nisam izbacio“ dodeljene su 2017. i 2018. tri najprestižnije poljske književne nagrade – „Pašport politiki“, „Nike“ i „Vitold Gombrovič“, a sa poljskog ju je prevela Jelena Jović.