ROMANI

Grmljavina koja se približava trese prozorska stakla. Kao da predoseća dolazak oluje, crna mačka ne prestaje da mjauče. Karmen otvara prozor i pušta mačku da uđe u stari porodični kafić u Marseljetu, gradiću blizu granice Francuske i Španije.

Mesto je neuobičajeno puno. Prošle su godine otkako je Karmen videla toliko lica i čula toliko glasova koji se prepliću, kao u pesmi. Ta pesma podseća je na kišu koja pada i miris sumpora u vazduhu. Ta pesma vraća je kroz godine. Svako od tih ljudi dotakao je njen život, ostavivši svoj trag: neko ožiljak, neko osmeh. Tu su Rita i Leonor, njene starije sestre, sa kojima deli stigmu izgnanstva, ali odbija da ide njihovim putem, jer posle tolikih nevolja želi da preuzme sudbinu u svoje ruke. Tu je njena sestričina Kali, koja ju je uvek dočekivala bez pitanja, uz zagrljaj. Tu je Eskuto, njen tihi anđeo čuvar.

Od hacijende u blizini Toleda, preko madridskog zatvora Ventas u kom frankisti divljaju, pa sve do putovanja na prekookeanskom brodu, Olivija Ruiz nas majstorski vodi kroz priču u kojoj posle svih muka na kraju ljubav pobeđuje nasilje.
Još jedan dirljivi roman Olivije Ruis.

„Ovaj vrtoglavi kovitlac kojem je nemoguće odoleti prepun je boja, neumerenosti i drskosti.“ – Le Monde des livres

Knjiga za sve koji veruju da nikad nije kasno da se greške isprave i veruju u srećan kraj.

O autoru:

Olivija Ruis je rođena 1980. godine u Karkasoni u Francuskoj. Poznata je francuska pevačica španskog porekla, čiji su baka i deda pobegli iz Španije za vreme građanskog rata. O tome joj nikada nisu pričali, i upravo to je tema njenih romana.

Olivijina prva knjiga Sve što krijemo u fioci bila je knjiga godine u Francuskoj i dočekana je sa oduševljenjem i publike i kritike, kao i ovaj roman.

„To je ono što želim da zapamtiš. Naše boje. Tople, iskrene. Želim da te ove žene koje čine tvoje porodično stablo – tako različite, tako žive, tako složene – inspirišu i pomognu ti da saznaš ko si, kakvih putovanja i kakvih strasti si plod.“

Stara drvena komoda, sa svojih deset fioka u raznim bojama, sada je pred njom. Od detinjstva je maštala o njoj, ali nikada nije smela ni da je dodirne. Bila je to jedina tajna bake Rite, Abuele, jedina stvar koju nisu delile. Ipak, bake više nema i ona je nasledila komodu, bez nekog očiglednog objašnjenja. Zbog toga je pomalo uplašena kada se približi komodi, oseća kao da će se dogoditi nešto posebno. I zaista, jeste posebno. U svakoj fioci skriven je jedan predmet. Naizgled sasvim obični, ti predmeti otkrivaju priču o baki kakvu nikada nije poznavala.

Svaki predmet krije čitav jedan život. Svaki predmet čuva duboku ljubav, iluzije, uspomene, sudbinu žene koja je ostala sama i trudna, i koja gleda kako joj sreća izmiče, sve dalje i dalje, ali ne odustaje. Ta žena bila je Rita.

Knjiga godine u Francuskoj spaja fragmente rasutih života nekoliko generacija temperamentnih i tvrdoglavih žena: od Španije do Francuske, u hiljadu boja, u simfoniji zvukova i buketu mirisa. Priča prepuna nežnosti ali i strasti, za sve one koji veruju da se sreća krije u sitnicama i da nikad nije kasno da se napravi novi korak, da se krene iz početka.