ROMANI

Partenopa Paola Sorentina nije samo priča o jednoj ženi, već raskošna i emotivna oda Napulju, gradu koji diše kroz svaku stranicu romana. U svom prepoznatljivom stilu, Paolo Sorentino u knjizi „Partenopa“ spaja melanholiju, humor i nostalgiju, vodeći čitaoca kroz lavirinte ljubavi, sećanja i propuštenih prilika. Kroz lik tajanstvene junakinje, „Partenopa“ istražuje neraskidivu vezu između čoveka i grada koji ga oblikuje, dok Paolo Sorentino još jednom potvrđuje zašto je jedan od najposebnijih savremenih pripovedača.

„Napulj nije samo grad, to je čitav jedan svet. A Partenopa nije samo žena, ona je sam život – neuhvatljiva, prelepa i okrutna u svojoj prolaznosti.“

Posle velikog uspeha filmova Velika lepota, Mladost i Bila je to Božija ruka i drugih, Paolo Sorentino nam ponovo donosi raskošnu književnu posvetu svom rodnom gradu. Partenopa je bespoštedno emotivna oda Napulju, ispisana onim prepoznatljivim sorentinovskim stilom, negde između melanholije, neodoljive duhovitosti i ekstaze.

Kroz priču o tajanstvenoj junakinji sa imenom mitske sirene, osnivačice grada, autor nas vodi kroz lavirinte napuljskih ulica, emocija, legendi i istorije. Ovo nije samo povest o životu i propuštenim prilikama jedne žene: ovo je duboko lična, vizuelno bogato i osećajno ispovedanje o korenima ljubavi i neraskidivoj vezi između čoveka i mesta koje ga je stvorilo.

U prevodu Mirjane Ognjanović, koja je već godinama Sorentinov glas na našem jeziku, i magičnu ilustraciju Slavka Krunića, Partenopa je književni događaj sezone – jer ako ste propustili istoimeni film, ne propustite knjigu!

„Nevažne tačke gledišta“, zbirka pripovedaka ili roman sačinjen od dvadeset tri priče-portreta, počiva na crno belim fotografijama nepoznatih i očito lažno imenovanih osoba, dela italijanskog fotografa Jakopa Benasija. Fotografije otvaraju vrata izmišljenim povestima o dvadeset troje junaka i njihovim sudbinama. Samo poslednja fotografija je prepoznatljiva: to je Paolo Sorentino glavom i bradom. Navodno nadahnut licima s fotografija, Paolo Sorentino, uz svoj neporecivi smisao za dočaravanje vizuelnog, slika ogromnu, višeslojnu i višeznačnu fresku savremenog, a opštevažećeg ljudskog postojanja: ta slika je bolna, dirljiva, ironična, i pre svega neverovatno duhovita. Od smeha do plača jedva je korak, kao i od ironije do ganutljivosti. Priče o prijateljstvu, ljubavi, vernosti i mržnji istovremeno su komične i tragične, često i melodrame, a neretko paranoje, opsesije i strasti. Deluju stvarno, ali ipak ih doživljavamo kao fantastične.

Čini se da se u „Nevažnim tačkama gledišta“ Paolo Sorentino pisac zabavio kao nikada dosad, i možda je ovo njegovo najuspelije književno delo. U njemu pokazuje svu raskoš darovitosti jedne renesansne ličnosti. I umesto preporuke čitaocu, poslužićemo se Sorentinovom tvrdnjom da je genije osoba u čijem društvu se svako, bez obzira na godine i obrazovanje, oseća više nego prijatno. To posebno važi za ovu knjigu.



„Paolo Sorentino nudi galeriju veoma različitih likova i njihovih života, opisujući male događaje, izbore koje valja napraviti, prepreke, naizgled nepremostive, tragične, komične, trenutke sreće i ponore bola, dotičući vešto sve boje od kojih je život satkan.“
Panorama

„Sorentino je zlatni dečak. Ispisuje rečenice od kojih čovek ne može da zaspi. Na primer: ,U tišini koja je ličila na pokolj’.“
Corriere della Sera

„Knjiga koja se ne sme propustiti. Kao, uostalom, i svaki Sorentinov film.“
SoloLibri.net

„Ono što zanima pisca i reditelja Paola Sorentina jeste čarolija ljudskog postojanja, i koliko je važno da sami sebe ne shvatamo previše ozbiljno.“
ANSA

„Različite tačke gledišta u odnosu na svet. To je ono što je važno. Možda najvažnije, jer se ne smemo zavaravati da je samo naš.“
La Stampa

Toni Pagoda, pevač zabavne muzike, tvrdoglavo je zaljubljen u život. Ima burnu prošlost, premda mu je tek četrdesetak godina. Moglo bi se reći da je Toni simbol svakog preterivanja: veliki potrošač svega, od droge i ženâ, do prijateljstva i nežnosti. Ovaj nesvakidašnji roman toka svesti govori i o krepkoj i naprednoj Italiji od pre pola veka, kada je glavni junak imao sve što je mogao da poželi. Ali „ako počinješ životu da daješ smisao, znači da si ostario“, govori sam sebi Toni P., zagledan u suštinu i komičnost starosti, koja počinje da ga načinje, i otkrivajući sumanute razloge koji pojedine ljude čini uspešnim, a druge – potpunim gubitnicima.
Kada život postane previše složen, on shvata da je došao čas za promenu i odluči da nestane. Nastanjuje se u Brazilu, kida sve veze s Italijom, i godinama živi u prividnoj slobodi. Ipak, sudbina sve preokreće. Osetljivog na prijateljstvo, Tonija će novi, nenadano stečeni prijatelj povezati s naručiocem neobičnog koncerta, koji će ga posle dve decenije vratiti u Italiju.