ROMANI

I ova knjiga vezana je za okupaciju, ali ne bukvalno. Koristio sam imena ljudi koje sam viđao u svom detinjstvu, ali su prikazani kao da sam ih sanjao. Neprekidno tapkam u blizini teme gubitka pamćenja, onakve kakvu su u francuskoj književnosti tretirali Žirodu ili Anuj i kakva me je oduševila u američkom crnom filmu. Da se bolje izrazim, upravo su mi Mankijevičevi filmovi dali podsticaj da je napišem…
(Patrik Modijano za list Liberasion)

– A dete? – upitao je Daragan. – Imate li nekih vesti o detetu?
– Nikakvih. Često sam se pitao šta li je bilo s njim… Kako je čudno stupio u život…
– Sigurno su ga morali upisati u školu…
– Jesu. U Školu pod šumom, ulica Bevron. Sećam se da sam mu jednom napisao opravdanje za odsustvovanje zbog gripa.
– U Školi pod šumom možda bi se mogao pronaći neki trag njegovog pohađanja…
– Nažalost, ne. Škola je srušena pre dve godine. Znate, bila je to veoma mala škola…

Daragan se setio školskog dvorišta, tla posutog šljakom, platanā i kontrasta zelenog lišća sa crnim tlom u sunčanim popodnevima. Za tu sliku nije trebalo da zatvori oči.



Patrik Modijano (Patrick Modiano)



Patrik Modijano (Patrick Modiano) rođen je u Parizu 1945. godine. Jedan je od najvažnijih savremenih francuskih pisaca. Njegovi najpoznatiji romani su Mesto za zvezdu, Tužna vila, Porodična knjižica, Ulica mračnih dućana, Jedna mladost, Tako vrsni momci, Izgubljeni kraj, Skraćenje kazne, Svadbeno putovanje, Avgustovske nedelje, Dora Bruder, Te neznanke, Mala princeza, Horizont, Noćne trave i Da se ne izgubiš u kraju. Dobitnik je najznačajnijih nagrada među kojima su Dijamantsko pero, Velika nagrada za roman Francuske akademije, Nagrada knjižara i izdavača Francuske, Gonkurova nagrada, kao i Nobelova nagrada za književnost. U Engleskoj je svojevremeno za najbolji film proglašen Lisjen Lakomb Luja Mala, za koji je Modijano napisao scenario.

Gde su vaši roditelji? – pitao me je smeđi muškarac u gabardenskom man­tilu.

Ja sam razmišljao šta da mu odgovorim. Bilo je previše komplikovano da mu objašnjavam. Ani mi je to jasno rekla onoga dana kad smo zajedno došli u kancelariju direktorke škole „Jovanka Orleanka“, u kojoj se ona pretvarala da je moja majka.

– Ne znaš gde su vaši roditelji?

Moja majka je igrala u jednom pozorišnom komadu negde u Severnoj Africi. Moj otac je bio u Brazavilu, u Bangiju, ili negde još dalje. Sve je bilo odviše kom­plikovano.

– Umrli su – kazao sam mu.

Sledio je Difenbahštrase. Spustio se pljusak, letnji pljusak koji se polako stišavao što je duže hodao i zaklanjao se pod stablima. Dugo je verovao da je Margareta umrla. Ali nema razloga, ne, nema razloga. Oboje smo rođeni one godine kada je ovaj grad, gledan iz vazduha, bio samo gomila ruševina dok su, među razvalinama, u srcu parkova, cvetali jorgovani.

U ovoj prozi Mdiano istažuje stranputice, puteve i raskrsnice u životima običnih žena, pronalazeći u njima sudbinske, univerzalno važne i emocionalno važne i emocionalno razuđene oblike iskustva.

Mala princeza je novi roman Patrika Modiana, jednog od vodećih francuskih pisaca druge polovine XX veka. Modiano je vrhunski pripovedač odsustva i praznine, tajne i nestanaka. To na najbolji način pokazuje i u ovom romanu, gde pripoveda o mladoj ženi koja je svoj život pretvorila u potragu za majkom koja ju je ostavila u ranom detinjstvu. Iza majke ostala je samo priča da je umrla od neke tajanstvene bolesti negde u nekoj od zemalja Magreba.