ROMANI

Šta raditi sa željenom i stečenom slobodom? I kako je živeti?

Ova pitanja ispisana su u bezmalo svakom gestu, dijalogu i pomisli junaka, na svakoj stranici Pridošlice – prvog, nesumnjivo autobiografski intoniranog romana Simon de Bovoar. A u njemu, dok buka iz pariskih kafea, zadimljenih hotelskih soba, sa plesnih podijuma i pozorišnih dasaka zaglušuje neumitno primicanje Drugog svetskog rata, Fransoaza i Pjer nepomućeni sumnjom u svoju ljubav i međusobnu privrženost uzimaju pod svoje sasvim osobenu, hirovitu i razdražljivu Gzavjeru, i sa svojom štićenicom ostvaruju ono što danas zovemo „otvorenomˮ vezom.

Pokazuje se, međutim, da trougao postaje vežbalište za sasvim drugačiju geometriju emocija, a da samosvest i intelektualne snage ne mogu ostati neizmenjene kada se nađu ispod želje, kontrole i afekata. I nema nepošteđenih u potrazi za harmonijom. Zaljuljan između na trenutke previše dobro poznatih opisa indolentne i nehajne svakodnevice umetnika i intelektualaca i značajnih pitanja egzistencije, te političke i društvene dimenzije sudbine pojedinca, roman Pridošlica bezmalo osamdeset godina od svog prvog izdanja ukazuje i na nešto od plesa zabluda i sloboda savremenosti.

Neobjavljeni kratki roman Simon de Bovoar Nerazdvojne dočarava njenu veliku ljubav iz detinjstva prema prijateljici, Zazi, čija će je tragična smrt, neposredno izazvana predrasudama i normama tadašnjeg društva, proganjati čitavog života. Nerazdvojne je i roman koji uprizoruje seksualno i intelektualno obrazovanje dveju mladih devojaka, buntovnih u svetu koji ometa i ograničava njihovu slobodnu misao.
Ovaj autobiografski tekst, napisan pet godina nakon objavljivanja Drugog pola, lucidno i emotivno dočarava prva iskustva revolta i usvajanja feminističke filozofije, događaje detinjstva kao mesta emancipacije, iskustva prijateljstva kao početke smelosti i nezavisnosti.
Nerazdvojne opisuju ličnu bitku Simon de Bovoar protiv konvencionalnih očekivanja i potcrtavaju njenu intelektualnu i egzistencijalnu ambiciju. Roman, previše intiman da bi bio objavljen, nedavno je u njenoj arhivi pronašla njena usvojena ćerka, Silvi Le Bon de Bovoar, koja je napisala predgovor.