Ne znam da odgovorim na pitanje zašto mi se ovaj tekst tako dobro čita. Da li zbog toga što se u njemu probija retka danas konvencija pikarskog romana? Ili me dira u njemu simetrija iskustva? Jer kao student za vreme komunističke Poljske skitao sam po pariskim trotoarima siromašniji od junaka ovog romana. A možda simpatija prema autobiografskoj priči u kojoj predjudicira junakova strast, njegova vera u smisao pisanja. Ljude sa strašću lako je zavoleti. Na motivima dela ovog romana postaje scenarij, koji planiram proizvesti u filmskom studiju TOR. Preporučujem ovaj roman za lektiru, pre nego što postane film. Kšištof Zanusi
